“Prvi put u istoriji čovečanstva čamac sa veslima će se naći na ovoj geografskoj širini. Kao što niko nije leteo ni na Mars, tako niko nije plovio ni ovim vodama”, entuzijastično je najavljeno iz štaba Fjodora Konjuhova, najpoznatijeg ruskog pustolova, samo nekoliko dana pre nego što će on krenuti na novo proputovanje.
Ruski pustolov Fjodor Konjuhov, koji se prošle godine proslavio svojim proputovanjem Atlantskim i Tihim okeanom, na kome je “prevalio” skoro 12.000 morskih milja, ponovo je krenuo u vodenu avanturu. Ovoga puta, on će od Čilea ploviti sve do australijske obale i to – čamcem sa veslima, a pretpostavlja se da će mu za ovakav poduhvat biti potrebno najmanje 200 dana na vodi.
Nova avantura zahtevnija čak i od prethodne
Nova avantura trebalo bi da počne najkasnije 5. decembra, a kada će Fjodor isploviti sa rta Gorn u Čileu i zaputiti se ka Australiji, zavisi od vremenskih uslova u mestu isplovljavanja. Ovo je druga faza njegovog proputovanja oko sveta, saopštio je Oskar Konjuhov, rukovodilac ekspedicionog štaba i sin Fjodora Kohunjova.
“Na ovoj etapi nas čeka izuzetno zahtevan zadatak. Kada sam prošle godine plovio od Novog Zelanda do rta Gorn kroz Tihi okean, prešao sam 11 hiljada kilometara za 153 dana. Sada je ruta dosta duža – treba da pređem 18 hiljada kilometara kako bih od rta Gorn stigao do obale Australije”, naveo je pustolov, a prenele su RIA Novosti.
Pripreme za poduhvat počele mesecima pre ekspedicije
Za proputovanje dugo najmanje 200 dana, po slobodnoj proceni iz štaba Konjuhova, za njega je pripremljeno 100 kilograma sublimiranih namirnica (konzervi, pakovane hrane i slično), a predviđeno je da on dnevno unese oko 5.000 kalorija, s obzirom da će veslati oko 15 sati dnevno. Istina, iako su sve namirnice jako ukusne, one jako brzo dosade, pa će se Fjodor sasvim sigurno snalaziti i u hodu.
Loviće lignje, jer su one jednostavne za pripremu i možda poneku ribu. Ali, samo u izuzetnim slučajevima, jer se riba prvenstveno nalazi blizu obalske linije, kuda on ne planira ploviti, a drugo – za njenu pripremu potreban je i gas, koji bi trebalo čuvati za svaki slučaj. Na vodi se nikada ne zna da li će nešto poći po zlu, pa treba razmišljati nekoliko koraka unapred.
Šta je najvažnije na ovakvom proputovanju
Kada je upitan šta je najvažnije na ovakvom proputovanju, Konjuhov je bez razmišljanja odgovorio da je najvažnije da nema jakih vetrova: “Vetar koji duva u susret umnogome otežava veslanje, a znači da se u putu može izgubiti i nedelju dana”. Ne plaši ga, kako kaže, čak ni činjenica da je na pučini sam i da u okolini nema brodova koji bi mu u slučaju nužde pomogli.
“Uvek govorim da je čamac sa veslima na pučini odličan način da se čovek nauči smirenosti. Na primer, kada bih u Moskvi skrenuo na pogrešnom skretanju, izgubio bih 15 minuta da se vratim na rutu. Ovde, ako vetar duva u susret, gubi se i do nedelju dana, što je itekako teško, to čeliči živce i uči smirenosti i strpljenju”, objasnio je Konjuhov.
“Na pučini gotovo da i ne pričam”
“Ja na pučini gotovo da ni ne pričam. Tamo se čovek boji i sopstvenog glasa. Jer u okeanu nema glasova, samo zvukovi talasa koji udaraju u čamac i ponekada zvukovi vetra. Čak se ni albatrosi ne čuju nad okeanom, već samo u tišini lete iznad vode”, pojasnio je Konjuhov kako izgleda njegova plovidba.
“Ništa se ni ne vidi okolo, ništa osim horizonta. Tamo nema čak ni uobičajenih boja na koje smo svi navikli”, dodao je on, objašnjavajući da ovako monotona slika na psihu deluje veoma jako. “Kroz 2 do 3 meseca čovek počinje da se oseća jako čudno, kao da mu konstantno nešto nedostaje.” A nedostaje svačega.
RTbalkan.
