Očekuje se da će Bugarska u junu dobiti zeleno svetlo iz Brisela za uvođenje evra, ali ta perspektiva uznemirava mnoge građane.
„Ako se Bugarska pridruži evrozoni, to će biti kao ukrcavanje na Titanik“, rekao je za AFP Nikolaj Ivanov, penzionisani visoki zvaničnik, na nedavnom protestu na kojem se pozivalo na zadržavanje nacionalne valute – leva.
Od januara, protivnici uvođenja zajedničke evropske valute u Bugarskoj pokrenuli su proteste i traže referendum o tom pitanju, usred naleta dezinformacija.
Sećanja na ekonomsku krizu iz 1996–1997. godine, u kojoj je bankrotiralo 14 banaka, a hiperinflacija dostigla više od 300%, ponovo su oživela i podstakla protivljenje.
Nekoliko nedavnih anketa pokazalo je da se skoro polovina ispitanika protivi pridruživanju Bugarske evrozoni.
Rasprava je ponovo raspirila propagandu protiv EU, a mnogi od onih koji se protive usvajanju evra počeli su da mašu ruskim zastavama.
Bugarska, koja se pridružila Evropskoj uniji 2007. godine, najsiromašnija je članica bloka.
„Siromašni se plaše da će postati još siromašniji“, rekla je Borijana Dimitrova, direktorka instituta Alpha Research.
To, zajedno sa nepoverenjem u institucije nakon godina nestabilnosti, stvorilo je plodno tlo za strah stanovništva od 6,4 miliona ljudi od ekonomskih promena.
Taj strah su podstakle neke političke grupe, uključujući krajnje desničarsku stranku Vazrazhdane, koja je u subotu u glavnom gradu pozvala na novi protest protiv evra.
Proruski predsednik zemlje Rumen Radev početkom maja dao je iznenađujuću izjavu, takođe pozivajući na referendum o tom pitanju.
Ove nedelje je optužio vladu da ne sprovodi potrebne mere kako bi se „najranjivijima“ omogućilo da izdrže šok uvođenja evra.
Prema podacima Eurostata, trećina Bugara se prošle godine suočila s rizikom od siromaštva ili socijalne isključenosti.
U dezinformacijama koje se široko dele na društvenim mrežama, lažno se tvrdi da će uvođenjem evra „Brisel konfiskovati vašu ušteđevinu kako bi finansirao Ukrajinu“.
U međuvremenu, proevropski glasovi se bore da budu saslušani.
„U Sofiji i većim gradovima, stanovništvo – bogatije, obrazovanije i mlađe – vidi to kao logičan sledeći korak u procesu evropskih integracija“, rekla je Dimitrova.
