Ukoliko se realizuje ovaj ambiciozni projekat da se od Njujorka do Pariza putuje samo sat i po vremena, cena avionskih karata bi bila iznad 10 hiljada dolara. Plan je daleko od ostvarenja, ali ima zeleno svjetlo Pentagona.
Odvažni plan američke kompanije “Hermes” (Hermeus) da napravi putnički avion koji može da putuje brzinom od pet maha, daleko je od realizacije, ali je dobio podršku Pentagona. Do sada, nijedna startap firma koja je pokušala da pokrene supersonično putovanje nije otišla daleko, tačnije nije se “makla sa piste”.
Rešenje generalnog direktora “Hermesa” Ej Džej Piplike se zasniva na sledećem – dokazati tehnologiju u što većoj meri, zahvaljujući novcu koji daje Pentagon, razvojem manjih hipersoničnih bespilotnih letelica. Takođe, iskoristiti činjenicu da je Vašingtonu mnogo stalo da sustigne Rusiju i Kinu u postavljanju hipersoničnih raketa sa kojim se može manevrisati.
Prvi korak na dugom putu ka smelom cilju je izgradnja aviona koji može da preveze 20 putnika hipersoničnom brzinom – pet puta brže od zvuka, ili 6,195 kilometara na sat, zamisao je direktora “Hermesa” Ej Džej Piplika i njegovih suosnivača. Drugim rečima, od Njujorka do Pariza stiglo bi se za 90 minuta, a ne za sedam i po sati koliko danas traje regularan let.
Piplika ističe da “Hermes” ima još teže tehničke izazove u izgradnji aviona koji može da leti dugo vremena po intenzivnoj vrućini i dinamici koja se stvara što se više udaljavate od brzine zvuka. Ipak, naglašava da to nije najveći problem:
“Poslovni izazovi su pravi teški problemi. Nećete tako lako prikupiti milijarde dolara za razvoj putničkog aviona”, kaže Piplika za magazin “Forbs”.
Ali, krenimo redom. Nedavno je objavnjeno da se aluminijumski skelet, dugačak 12 metara, nalazi se u Hermesovoj fabrici u Altanti. To je prototip drona, nazvan “Kvorterhaus” i neće leteti, ali je zakazano testiranje na terenu. Spomenuti “Kvorterhaus” služi kao poligon za višekratnu upotrebu za izlaganje materijala i opreme u uslovima velike brzine.
Takođe, “Hermes” je dobio ugovor od 30 miliona dolara od Američkog vazduhoplovstva koji će ići na izgradnju i upravljanje tri verzije aviona. Prvi let je planiran za 2024. godinu, a Piplika očekuje da će ukupni troškovi razvoja biti ispod 100 miliona dolara.
Veći drugi dron, “Darkhaus”, za koji se “Hermes” nada da će početi sa testiranjem leta 2026. godine, takođe je planiran da se koristi kao testno vozilo.
Ako uspe, dok “Hermes” počne da gradi svoj planirani avion “Halkion”, Piplika kaže da će uzastopno izgraditi šest do deset prototipova “Kuarterhausa” i “Darkhausa” i da će se pronaći rešenja za mnoge tehničke nepoznanice letenja velikom brzinom.
“Ljudi imaju oko 30 minuta iskustva vožnje preko 4 maha sa avionima koji koriste kiseonik za sagorevanje goriva”, kaže Piplika. Kada se sva testiranja završe, očekuje da će imati flotu hipersoničnih dronova koji će zarađivati solidan prihod obavljajući misije Ministarstva odbrane SAD-a.
Zanimljiva nauka
Cilj “Hermesa” je da avioni budu u upotrebi sredinom 2030-tih, ali stručnjaci smatraju da je ovaj plan neverovatno težak. “Izazov nije taj da se dostignu hipersonične brzine – to redovno rade rakete i svemirska vozila. Teška je u izgradnji nečega što može da izdrži toliko velike brzine i naprezanja i da se onda ponovo koristiti”, kaže Luka Madalena, istraživač hipersonike na Univerzitetu Teksas u Arlingtonu.
Avion postaje supersoničan kada premaši brzinu zvuka, ili jednog maha, ali ne postoji određena brzina kojom počinje hipersonična teritorija. Definiše ga posebna dinamika i kako se brzine povećavaju preko 5 maha, toplota počinje da izaziva hemijske reakcije u vazduhu oko vozila. Kiseonik i azot se dele na pojedinačne atome i mogu da reaguju sa samim avionom. Letelica više ne leti u vazduhu koji ju je okruživao na pisti. “To je miks različitih gasova”, kaže Madalena, “i najverovatnije je različita na svakoj tački vozila” zbog varijacija temperature i pritiska. Pri većim brzinama, deo gasa se može pretvoriti u plazmu. Predviđanje kako će letelica raditi zahteva kombinovanje hemije i kvantne mehanike sa aerodinamikom, a ključni uslov da se hipersonični avion učini održivim jeste izdržljivost, smatraju naučnici.
“Ne može mu životni vek biti upola manji od onih koje letelice koje lete ispod brzine zvuka imaju danas. To neće biti koristan poslovni model”, kaže Meri Džo Long-Dejvis, šef NASA projekta hipersonične tehnologije.
Druge kompanije traže priliku
Kongres je Pentagonu dao 5,8 milijardi dolara u fiskalnoj 2023. godini predviđenih za preko 70 hipersoničnih programa. To je daleko više u odnosu 2016. godinu kada je za ovakve programe bilo predviđeno pola milijarde. Napredak bio spor, kako zbog nedovoljnog broja aerotunela koji mogu da simuliraju hipersonične uslove, tako i zbog toga što mnogi programi upravljaju samo nekoliko probnih letova godišnje.
“Hermes” ide u smeru da prvo napravi dronove koji se mogu koristiti za testiranje komponenti. Ali i druge kompanije takođe traže priliku. “Stratolauč”, koju je ranije finansirao milijarder Pol Alen, razvija autonomno hipersonično testno vozilo na raketni pogon koje će biti lansirano iz njegovog Rok aviona, najvećeg aviona na svetu. Ovog proleća Jedinica za odbrambene inovacije dodelila je ugovore australijskoj kompaniji “Hipersonik” i kalifornijskoj “Fenik Spejs end Rokket Lab” za razvoj hipersoničnih ploča.
Ej Džej Piplika kao i suosnivači “Hermesa” Glen Kejs, Skajler Šuford, kao i Majk Smaida imaju pozadinu u svemirskoj industriji i zajedno su radili u “Dženerejšen Orbitu”, koja je razvijala tečnu raketu koja se lansira iz vazduha za testiranje hipersoničnih letova. Smatraju da mogu da smanje troškove startapa u izgradnji serije aviona koji progresivno rešavaju probleme hipersoničnog leta.
Cena brzine
“Što je mahov broj veći, to je više egzotičnih materijala potrebno i veći su troškovi održavanja”, kaže Long Dejvis iz NASA-e. Brzinom rastu i troškovi goriva i verovatne cene karata, zaključak je studija o ekonomiji brzog vazdušnog saobraćaja koje je NASA finansirala. Najveći tržišni potencijal je za avione koji lete u relativno mirnom opsegu od dva do tri maha, sa 20 do 30 putnika, sugerišu studije.
Zamišljeni avion od 20 putnika koji ide brzinom od 5 maha mogao bi da ima cenu karata iznad 10.000 dolara, prema studiji “Spejs Vorks”.
“Forbs” navodi da je Pentagon poznat po tome što eksperimentiše sa novim tehnologijama, a zatim menja pravac. Nakon naglog povećanja potrošnje na razvoj hipersoničnog oružja u Trampovoj administraciji, kritičari se pitaju da li će se isplatiti. “Letelice bi mogle biti za trećinu skuplje od balističkih projektila istog dometa”, zaključila je Kongresna kancelarija za budžet u januarskom izveštaju.
Madalena kaže da je dobro što startapi poput “Hermesa” privlače pažnju i kapital uzbudljivim dizajnom aviona, ali daleko od reflektora, druge kompanije i naučnici tiho rade na komponentama koje će omogućiti hipersonični let. “Nije da uspeh našeg hipersoničnog programa zavisi isključivo od nekoliko startapa”, naglašava naučnik.
RTbalkan.
