Zemlje BRIKS-a: Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika, doprinose sa 31,5 odsto svetskog BDP-a. Sa druge strane G7, koju čine SAD, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan i Velika Britanija, i koji se smatra najnaprednijim ekonomskim blokom zemalja na planeti, čini 30,7 odsto globalnog BDP-a.
Očekuje se da će jaz između ove dve grupe nastaviti da raste, kažu analitičari, pošto Kina i Indija doživljavaju snažan ekonomski rast, a sve više zemalja je zainteresovano za pridruživanje BRIKS-u.
Ranije ove godine, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da je “više desetina” zemalja izrazilo interesovanje za pridruživanje BRIKS-u, uključujući Alžir, Argentinu, Bahrein, Bangladeš, Indoneziju, Iran, Egipat, Meksiko, Nigeriju, Pakistan, Sudan, Siriju, Tursku, Ujedinjene Arapske Emirate i Venecuelu. U međuvremenu, Saudijska Arabija, Egipat i Bangladeš pridružili su se Novoj razvojnoj banci, finansijskoj organizaciji BRIKS-a.
Zemlje BRIKS-a su prošle godine najavile stvaranje sopstvene valute kako bi se u međusobnim transakcijama udaljile od američkog dolara i evra.
Međunarodna poravnanja u tim valutama otežana su Rusiji, članici osnivaču BRIKS-a, zbog zapadnih sankcija. Nedavno je ruski predsednik Vladimir Putin predložio korišćenje kineskog juana u transakcijama sa saveznicima BRIKS-a i drugim međunarodnim partnerima u Aziji, Africi i Latinskoj Americi.
