Malo je automobila koji su tokom poslednje dve decenije stekli status gotovo mitske mašine kao Bugatti Veyron. Sa maksimalnom brzinom koja je svojevremeno pomerila granice automobilske industrije i motorom od preko hiljadu konjskih snaga u osnovnoj verziji, Veyron je postao simbol tehnološke superiornosti, ali i astronomskih troškova vlasništva. Godinama su kružile priče o servisima koji koštaju desetine hiljada evra, stvarajući utisak da je održavanje ovog hiperautomobila rezervisano isključivo za multimilionere.
Međutim, Met Armstrong, Britanac koji je stekao ime na društvenoj mreži YouTubeu, odlučio je da proveri koliko ima istine u tim tvrdnjama. Nakon kupovine zapuštenog primerka Veyrona, umesto odlaska u ovlašćeni servis, krenuo je putem koji većina vlasnika nikada ne bi ni razmatrala, samostalnim istraživanjem i nabavkom delova van zvanične mreže.
Rezultati su bili iznenađujući čak i za iskusne automobilske entuzijaste. Umesto računa od nekoliko desetina hiljada evra, Armstronga je kompletan servis koštao svega oko 1.400 evra. Tokom rada otkrio je da brojni delovi koji nose Bugattijeve oznake zapravo potiču iz mnogo šire Volkswagenove porodice.
Jedan od najzanimljivijih primera bili su akumulatorski rezervoari koji su korišćeni u nekadašnjem Volkswagenu Lupu. Takođe je uspeo da pronađe identične svećice NGK koje se koriste u Veyronu, ali bez ekskluzivnih fabričkih oznaka koje značajno povećavaju cenu kada se naručuju kroz zvanične kanale.
Takvo otkriće ponovo je otvorilo staru raspravu o tome koliko zaista košta održavanje egzotičnih automobila, a koliko vlasnici plaćaju ekskluzivnost i prestiž koji dolaze uz određeni znak na haubi.
Istovremeno, Bugatti nastavlja da insistira na strogo kontrolisanom pristupu servisiranju i zameni komponenti. Kompanija je nedavno jasno stavila do znanja da ne podržava korišćenje 3D štampanih zamenskih delova, naglašavajući da vozila sposobna za ekstremne brzine zahtevaju najviše standarde proizvodnje i preciznosti.
Sa tehničke strane, takav stav nije teško razumeti. Automobil koji razvija više od 400 km/h mora da koristi komponente koje zadovoljavaju rigorozne standarde bezbednosti. Međutim, Armstrongovo iskustvo pokazalo je da značajan deo redovnog održavanja ne zahteva nužno ekskluzivne ili jedinstvene delove razvijene samo za Bugatti.
Priča postaje još zanimljivija kada se pogledaju troškovi ozbiljnijih popravki. Nedavno je veliku pažnju privukao slučaj oštećenog Bugattija vrednog nekoliko miliona evra nakon sudara sa komercijalnim vozilom. Zamena ugljeničnih panela, fabrički propisane procedure i visoka cena specijalizovanog rada doveli su procene troškova na nivo koji za većinu ljudi deluje gotovo nestvarno.
Takve situacije pokazuju koliko je snažno zatvoren sistem održavanja koji okružuje najskuplje automobile na svetu. Vlasnici često nemaju mnogo alternativa ukoliko žele da zadrže fabričke standarde i dokumentovanu servisnu istoriju.
Dodatnu pažnju privlače i dešavanja unutar same mreže zastupnika. Jedan Bugattijev izložbeno-prodajni salon iz Majamija trenutno vodi pravni spor sa proizvođačem, tvrdeći da kompanija nameće izuzetno zahtevne finansijske obaveze i stroge uslove poslovanja kako bi prodavci zadržali status ovlašćenog partnera. Ovakvi slučajevi pokazuju da se iza glamurozne slike hiperautomobila često krije složen poslovni sistem sa veoma visokim troškovima na svim nivoima.
Armstrongov projekat nije umanjio veličinu Veyrona niti njegov značaj u istoriji automobila. Naprotiv, pokazao je da se iza jednog od najimpresivnijih inženjerskih dostignuća modernog doba ipak nalaze brojni standardni mehanički elementi poznati širom automobilske industrije.
Veyron ostaje mehaničko remek-delo sa osmolitarskim motorom W16 i četiri turbopunjača, automobil koji je promenio način na koji svet posmatra performanse. Međutim, ova priča otkriva i drugu stranu medalje. Ispod slojeva ugljenika, luksuza i ekskluzivnosti nalazi se automobil koji se u određenim segmentima održava mnogo jednostavnije nego što mnogi veruju.
Za entuzijaste i nezavisne mehaničare to je važna poruka. Poznavanje delova, tehnička stručnost i spremnost na istraživanje ponekad mogu doneti ogromne uštede, čak i kada je reč o jednom od najskupljih ikada proizvedenih automobila. U slučaju Bugattija, ispostavlja se da legenda o skupom održavanju nije uvek zasnovana isključivo na složenosti mehanike, već često i na ekskluzivnosti koju nosi čuvena potkovica na prednjoj maski.
AutoRepublika
