Da li vam je teško da se sećate lica ljudi koje srećete? Najverovatnije, vizuelna memorija jednostavno nije vaša jača strana. Sada, ako problem dostigne takvu dimenziju da vam otežava u društvenim situacijama, kao što je glumac Bred Pit rekao da mu se dogodilo u intervjuu za GK prošle godine, možda imate stanje koje se zove prosopognozija.
Učestalost ovog oboljenja, kaže Univerzitet Harvard, rapidno raste. Češće nego što se misli. Ranije se smatralo da ovo “slepilo na lica” pogađa između 2 i 2,5% ljudi širom sveta. Međutim, nova studija sa Severnoameričkog univerziteta objavljena u specijalizovanom mediju Cortek otkrila je da bi do jedna od 33 osobe mogla da pati od toga, što bi predstavljalo 3,08 odsto populacije.
Mora se uzeti u obzir da se ovo stanje kao takvo ne pojavljuje u glavnom dijagnostičkom priručniku, tako da nema jasne definicije. U ovom radu, međutim, autori smatraju da je to definisano nemogućnošću pamćenja lica koja može dovesti do toga da ne identifikujemo ljude koje poznajemo ili, obrnuto, da verujemo da smo ranije videli ljude koje ne poznajemo.
Da bi se smatrao patološkim, mora biti dovoljno ozbiljan da izazove značajne poteškoće u društvenim odnosima. Prema Univerzitetu, patologija može imati tri glavna uzroka. Može biti stečena, kada je rezultat lezije mozga (obično u temporalnim ili okcipitalnim regionima), urođena (uzrokovana genetskim abnormalnostima) ili rezultat vitalnih razvojnih abnormalnosti.
Važno je uzeti u obzir obim koji problem može imati. Na primer, to može biti ozbiljno štetno na radnom mestu, gde dolazi do onemogućavanja kontakta sa mušterijama ili saradnicima na konvencionalni način.
Takođe može uticati na pojedince sa poremećajima iz autističnog spektra ili osobe sa neurodegenerativnim oboljenjima, piše time.news.
Bilo kako bilo, autori ovog rada naglašavaju da njihovi rezultati pokazuju potrebu za ažuriranjem kriterijuma i kliničkog razmatranja bolesti od koje može biti obolelo mnogo više ljudi nego što dobija medicinsku negu.
Alo.rs
