Brazilski analitičar Pepe Eskobar: Tužba Južne Afrike protiv Izraela za genocid samo je prva u nizu
Južna Afrika, koja nije ni arapska ni muslimanska država već važna članica BRIKS-a, pokušava da raskine gvozdene lance koje je svetu nametnuo cionizam, primećuje ovaj novinar
Tužba za genocid Južne Afrike protiv Izraela podneta Međunarodnom sudu pravde (MSP) je ključna jer je samo prva u nizu, a njen cilj nije da se samo zaustavi pokolj u Gazi već i da se vrati važenje međunarodnog prava kakvo je predviđeno Poveljom UN, piše brazilski analitičar Pepe Eskobar za sajt “Kredl”.
Južna Afrika, koja nije ni arapska ni muslimanska država već važna članica BRIKS-a, pokušava da raskine gvozdene lance koje je svetu nametnuo cionizam, putem straha, finansijske moći i pretnji, porobljavajući ne samo Palestinu, već i znatne delove planete.
Tužba Južne Afrike podnesena MSP ima ukupno 84 stranice, veoma je iscrpno argumentovana, a sadrži mnoge detalje o užasima koje je počinio Izrael u okupiranoj Gazi.
Južna Afrika zahteva od MSP, koji je mehanizam Ujedinjenih nacija, da proglasi da je Izrael posle 7. oktobra prekršio sve moguće odredbe međunarodnog prava, što uključuje i kršenje Konvencije o genocidu iz 1948. godine. Ova Konvencija definiše genocid kao čin kojim se nastoji da se uništi, u celini ili delimično, jedna “nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa”.
Južnu Afriku su podržali Jordan, Bolivija, Turska, Malezija i veliki deo Organizacije islamske saradnje (OIC), koju čini 57 država članica.
Ove države predstavljaju ogromnu većinu Globalnog juga.
Izraelski aparthejd i okupacija Palestine
Šta god da se desi u Hagu, trebalo bi da prevaziđe samo osudu Izraelaca za genocid. I Pretorija i Tel Aviv su članice Međunarodnog suda pravde i za njih su njegove presude obavezujuće.
Jedini problem je što MSP nema izvršnu moć. Ono što Južna Afrika želi da postigne jeste da MSP naloži Izraelu da odmah zaustavi invaziju i genocid.
Čitanje kompletne južnoafričke tužbe je zastrašujuća vežba. Ona daje pregled “postupanja Izraela prema Palestincima tokom 75 godina aparthejda, 56 godina okupacije palestinske teritorije i 16 godina blokade Gaze.
Uzrok, posledica i namera su ovde jasno razgraničeni i prevazilaze užase koji su počinjeni u palestinskoj operaciji “Potop Al Aksa”. Južna Afrika navodi dela Izraela kao “dela genocidnog karaktera, čiji je cilj da unište Palestince u Pojasu Gaze.”
Navedene činjenice su brutalne, u rasponu od neselektivnog masakra prema civilima do masovnog proterivanja: “Procenjuje se da je preko 1,9 miliona Palestinaca, što je otprilike 85 posto stanovništva, proterano iz svojih kuća. Oni nemaju gde da pobegnu i rizikuju da budu ubijeni.”
Posle ove tužbe neće biti povratka: “Kao što je primetio specijalni izvestilac UN za ljudska prava interno raseljenih lica, stambena i civilna infrastruktura u Gazi su sravnjeni sa zemljom, osujećujući sve realne izglede da se raseljeni stanovnici Gaze vrate kući.”
Tačka 142 tužbe obuhvata celu dramu u Pojasu Gaze: “Celokupno stanovništvo se ovde suočava sa glađu, 93 procenta sa kriznim nivoom gladi, a jedan od četiri odsto sa katastrofalnim stanjem.” Dakle, sa neminovnom smrću.
Nedavno je, 25. decembra, izraelski premijer Benjamin Netanjahu pojačao genocidnu retoriku: “Ne stajemo, nastavljamo da se borimo. Ovo će biti duga bitka, koja nije ni blizu kraja.”
Osporavanje američke hegemonije i “poretka zasnovanog na pravilima”
Južna Afrika zahteva kao “krajnje hitnu” meru da sud naloži “Izraelu da odmah suspenduje vojne operacije protiv Gaze.”
Ovo, zapravo, predstavlja trajni prekid vatre. Svako zrno peska, od Negeva do Arabije, zna da neokonzervativci, koji vode spoljnu politiku SAD, uključujući i njihovog kućnog ljubimca, daljinski kontrolisanog, senilnog stanara Bele kuće, nisu samo saučesnici u genocidu, već se i protive svakoj mogućnosti prekida vatre.
Uzgred, takvo saučesništvo je kažnjivo prema Konvenciji o genocidu.
Podrazumeva se da će Vašington i Tel Aviv nastojati da blokiraju pravično suđenje, koristeći sva raspoloživa sredstva pritisaka i pretnji.
Uznemireni Globalni jug pokrenuo je akciju protiv izraelskog vojnih napada bez presedana, u kome je, za manje od tri meseca, ubijeno više od jedan odsto stanovništva.
Bez obzira da li će trenutni napori Pretorije da budu uspešni, ovaj slučaj će verovatno biti samo prvi takve vrste, podnet sudovima širom sveta u narednim mesecima i godinama. Celokupni BRIKS, čija je Južna Afrika važna članica, predstavlja samo deo međunarodnih organizacija koje osporavaju zapadnu hegemoniju i njen “poredak zasnovan na pravilima”. Ova pravila ne znače ništa, niko ih nikad nije ni video.
Multipolarizam se pojavio upravo zato kako bi se ispravila ovo decenijama dugo gaženje Povelje UN. Organizaciji UN nametnuto je bezakonje, oličeno u iluzornim “pravilima”.
Sistem nacionalnih država ne može da funkcioniše bez međunarodnog prava. Bez međunarodnog prava suočavamo se sa ratom, a to je za hegemona – SAD – upravo idealni univerzum.
Tužba za genocid Južne Africi protiv Izraela očigledno je neophodna kako bi se poništila sva flagrantna kršenja međunarodnog prava, zaključuje Eskobar, i gotovo je sigurno će to biti samo prva od mnogih takvih tužbi protiv Izraela, SAD i njihovih saveznika.
