U Višem sudu u Beogradu danas je svjedočenjem zaposlenih u Oglednoj Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” na Vračaru nastavljen parnični postupak po tužbi porodice Dukić.
Najprije je svjedočila nastavnica fizičkog vaspitanja Divna Vukić, tokom čijeg izlaganja u sudnici nije bilo osobe koja je ostala imuna na suze.
Kako je na samom početku objasnila, ona nije predavala odjeljenju VII-2, u razredu gdje je maloljetni ubica kobnog 3. maja počinio masakr, međutim, tog jutra čas je držala odjeljenju koje je pohađala ubijena djevojčica Sofija Negić.
“Tog jutra došla sam u školu pre prvog časa koji sam imala u odeljenju VII-4. Na ulazu u školu videla sam dežurne učenice koje su tog jutra prvi put bile dežurne. Sećam se da je Ana Božović odmah dotrčala kod mene u zagrljaj, prvo mi je rekla: “Nastavnice, vidite kako smo lepe”. Tog dana je bilo slikanje. Prišla sam u drugoj dežurnoj učenici, zagrlila i nju i poželela im lepo dežurstvo”, započela je nastavnica fizičkog svoje izlaganje.
Ona se, potom, uputila ka odjeljenju u kom je imala prvi čas. Prema njenim riječima, Sofija i još jedna djevojčica tog dana nisu bile raspoložene za čas napolju.
“Takav sam odnos imala sa njima, pa čim sam videla da su neraspoložene, rekla sam im: “Sad će nastavnica da dođe da vas zagrli”. Otišli smo svi zajedno u svlačionicu, a Sofija i još jedna devojčica zadržale su se u toaletu. Kroz pola minuta čuo se zvuk niz hodnik. Pomislila sam da su petarde, potrčala sam i naletela na devojčicu koja mi je rekla: “Nastavnice, ovo je ozbiljno, ovo nisu petarde, videla sam obezbeđenje kako pada”, kroz plač je govorila nastavnica.
Muk i jezivi prizori
Nastavnica fizičkog je, kako kaže, djecu odmah odvela u salu i rekla im da ostanu tu u tišini. U školi je tada zavladao muk dok su trajali pucnji, u dva tri navrata, prema njenim riječima, čula se vriska i ništa više.
“Otišla sam gore i zatekla jezivi prizor. Dežurne učenice su ležale mrtve, čuvar takođe. Pored mene je proletela razredna VII-2, domar koji je urlao i tetkica. Otišla sam odmah kod dece do sale, u tom momentu nisam znala da li je jedan terorista u školi ili više njih, nisam imala pojma šta se dešava. Sve dok nisam izašla iz škole nisam znala da je reč o masakru”, završila je u suzama nastavnica.
Poslije nastavnice, za govornicu je stao Mirko Repac, radnik firme koja je obezbjeđivala školu. On je na današnjem suđenju ispričao kako je čuo za masakr.
“Ja u tom momentu nisam bio u školi, bio sam na svom radnom mestu, ali sam non stop inače u kontaktu sa dvojicom radnika obezbeđenja Slobodanom Savatićem i Draganom Vlahovićem. Njihov zadatak je bio da prate kretanje dece i da ne dozvole ulazak u školu nekih trećih lica. Tog 3. maja od svog supervizora sam čuo da je došlo do pucnjave u školi, odmah sam zvao njih dvojicu, nijedan mi se nije javljao. Potom sam pozvao i drugi školski telefon, tad mi se javio muški glas i rekao mi: “Sad ne možete da ih dobijete, zovite za sat vremena”, rekao je Repac koji je zadužen između ostalog i za ubijenog čika Dragana.
Prema njegovim riječima, drugi školski čuvar koji je bio u školi tog jutra javio mu se poslije pola sata i rekao mu da je bila pucnjava u školi, a potom je dodao da su svi iz firme koja obezbjeđuje školu otišli na lice mjesta.
Suđenje se nastavlja 5. decembra kada bi trebalo da svjedoči između ostalog i razredni starešina VII-2 Dragana Tomić, koja je inače pozivana već tri puta, međutim, do sada u ovom postupku nijednom se nije pojavila.
Advokat Snežana Dunjić koja zastupa porodicu Dukić naglasila je na kraju suđenja da ostaje pri prijedlogu da se pozove Dragana Tomić.
“Tražimo da se razredna sasluša, postavlja se pitanje zašto razredna izbegava dolazak ovde. Tri puta je pozvana, tri puta se nije pojavila. Pored svega, od krucijalne je važnosti da se ispita zašto nije ušla da pomogne deci, kad je u dva navrata bila na štoku vrata svog odeljenja nakon što je K.K. pucao, a pre nego što je ušao profesor geografije”, rekla je advokatica, a prenosi Kurir.
