Sve se češće postavlja pitanje o tome da li novi izvori veštačke svetlosti mogu uticati na zdravlje ljudi i na koji način.
Postoje dve grupe ljudi koji negativno reaguju na svetlost: oni čije su bolesti izazvane ultraljubičastim ili infracrvenim zracima ili vidljivom svetlošću (fotodermatoze) – i oni koji imaju već postojeće stanje kože koje se pogoršava svetlošću.
Neke fotodermatoze imaju unutrašnji uzrok i mogu biti nasledne ili zasnovane na stanju imuniteta. Nasleđene fotodermatoze su retke i uključuju, na primer, pigmentnu kserodermu (KSP). Izloženost ultraljubičastim i infracrvenim zracima povezana je sa povećanim rizikom od raka kod KSP, pa se pacijentima savetuje da izbegavaju sve izvore zračenja, uključujući CFL (compact fluorescent lamp) i „nefiltrirane“ halogene sijalice.
Druga grupa fotodermatoza nema poznat uzrok, ali se sve više smatra da se zasniva na imunološkim odgovorima. Deo spektra koji igra glavnu ulogu je UV svetlost, tako da je osnovna briga usmerena ka izvorima svetlosti koji emituju UV.
Ozbiljnost ovih bolesti ili poremećaja uveliko varira između pacijenata, a količina UV zračenja koja je potrebna za izazivanje simptoma je takođe promenljiva.
Polimorfna svetlosna erupcija (PLE): Obično pogađa ženke i javlja se u proleće ili rano leto a rezultira svrabom, crvenim, tačkastim osipom na koži izloženoj sunčevoj svetlosti. Za većinu pacijenata, veštački izvori svetlosti ne izazivaju ovu bolest.
Hronični aktinični dermatitis: Pogađa muškarce starije od 50 godina i dovodi do osetljivosti na različite alergene, na UVA, UVB i prirodnu svetlost kod nekih pacijenata. UV iz veštačkog svetla takođe može izazvati bolest kod ljudi sa umerenom ili teškom slikom dermatitisa.
Aktinični prurigo: Ova neuobičajena bolest se dešava tokom cele godine, ali je posebno izražena u proleće i leto. Koža izložena sunčevoj svetlosti razvija svrab, crvene i upaljene tačke. Teški slučajevi mogu biti izloženi riziku od eko- (CFL) lampi, ili drugih izvora koji emituju UV zračenje.
Od raznih izvora svetlosti može da strada i koža
Solarna urtikarija: Reč je o poremećaju kože koja pogađa i muškarce i žene i ako se razvije u generalizovanu urtikariju, može dovesti do anafilaktičkog šoka, tako da može biti fatalan. Teško pogođeni pacijenti mogu biti izloženi riziku od CFL-a i nefiltriranih izvora halogena koji proizvode UV/vidljivo zračenje.
Sistemski eritemski lupus – pogađa sve starosne grupe oba pola i javlja se kod ljudi koji proizvode antitela protiv proizvoda nastalih razgradnjom sopstvenih ćelija, tako da su pacijenti podložni agensima koji izazivaju ćelijsku smrt. Neki lekovi i faktori kao što je izlaganje UV zracima mogu izazvati ovu bolest.
Nasledni faktor
Neke osobe su u opasnosti od dugotrajnog izlaganja UV zračenju iz CFL sijalica i nefiltriranih halogenih sijalica.
Porfirije su retka grupa bolesti koje su nasledne, ali su takođe izazvane faktorima životne sredine a sve se odnose na akumulaciju fotosenzitivnog pigmenta porfirina unutar kože. Veštački izvori svetlosti, uključujući sijalice sa žarnom niti, mogu izazvati kožne reakcije, pa čak i opekotine kod najosetljivijih pacijenata.
Neke fotodermatoze nemaju unutrašnji uzrok, već su izazvane lekovima ili drugim hemikalijama. Mnogi lekovi mogu učiniti ljude osetljivim na svetlost. U većini slučajeva, lek zajedno sa svetlošću pokreće fotohemijske reakcije koje stvaraju toksične nivoe proizvoda. Umesto toga, manji broj lekova čini imuni sistem preosetljivim. Efekti zavise od vrste leka, ali uobičajeni simptomi su promene u pigmentaciji kože, plikovi ili crvenilo.
Fotoagresivne dermatoze su velika i raznolika grupa poremećaja koje se pogoršavaju zbog svetlosti, ali nastaju i bez izlaganja vidljivom ili UV svetlu. Sunčeva svetlost utiče na samo mali deo ljudi sa ovim bolestima i čini se da koža većine pacijenata normalno reaguje na UV i vidljivo zračenje.
Uticaj na oči
Oko 1,5 miliona ljudi širom sveta ima neku vrstu naslednog poremećaja tokom kojih se retina vremenom degeneriše i, u smislu bolesti, i u rasponu je od pigmentnog retinitisa do makularne distrofije.
Pacijenti sa tim retinitisom prvo gube noćni vid, zatim periferni vid, a u kasnoj fazi ove bolesti vid je ograničen na uski centralni konus.
Neki ljudi imaju posebno osetljive oči na razne izvore svetlosti
Kod makularnih bolesti, centralni vid se gubi, ali bočni vid ostaje dobar. Postoje i srednje bolesti kod kojih postoji gubitak i centralnog i bočnog vida. Starost u kojoj počinju simptomi, brzina kojom bolest napreduje i konačni ishod su promenljivi.
Efekat svetlosti na ove pacijente zavisi od specifične mutacije koja je izazvala bolest. Na primer, neki oblici makularne distrofije pogoršavaju se svetlošću, a Stargardtova bolest je posebno pogođena plavim svetlom, dok to nije slučaj sa drugim bolestima.
Pošto pacijenti ne znaju koju mutaciju nose, savetuje im se da izbegavaju nepotrebno izlaganje svetlosti.
Treperenje svetla
Intenzitet nekih izvora svetlosti se redovno povećava i smanjuje i, ako je ta oscilacija dovoljno spora, ljudsko oko je percipira kao treperenje. Treperenje uglavnom zavisi od izvora svetlosti, ali na njega utiču i drugi faktori kao što su vidno polje i to – da li se osoba kreće ili ne.
Vidno treperenje je umešano u stanja kao što je epilepsija. Međutim, svetla koja prebrzo trepere mogu izazvati glavobolju i naprezanje očiju.
Fluorescentne lampe ranije su izrazito i vidno umele da trepere dok su lampe savremene generacije mnogo bolje i kvalitetnije.
Međutim, treperenje se značajno razlikuje od jedne lampe do druge u zavisnosti od dizajna, tako da se ne mogu izvući opšti zaključci.
Svetlost iz LED dioda obično je bez treperenja, ali neke LED diode lošeg kvaliteta trepere, posebno ako se koriste zajedno sa dimerom.
Ne postoje naučni dokazi da se stanja koja nisu na koži kao što su mijalgični encefalomijelitis, fibromijalgija, dispraksija, autizam ili HIV pogoršavaju izlaganjem svetlosti CFL-a. Zato su potrebni su eksperimenti i sa drugim izvorima svetlosti i epidemiološke studije pre nego što se donesu konačni zaključci.
