Ipak, uprkos želji čoveka po imenu Franka van Mela, poznatog po tome što komanduje radom divizije za razvoj performantnih vozila unutar grupacije BMW, odluka o tome da li će snažni sedan i kupe sledeće generacije biti benzinci ili električni automobili, još uvek nije doneta. Svakako je da neće biti i jedno i drugo.
Budućnost modela M3 i M4 još uvek lebdi i ne zna se kakva će biti u kontekstu sve dublje implementacije električnih pogona u paletu modela BMW-a. Novajlije se očekuju na tržištu 2027. ili 2028. godine, a aktuelne su spekulacije na temu toga za koje pogonsko rešenje će se opredeliti bavarsko društvo.
Šef razvoja u kompaniji BMW, Frank Veber je još prošle godine najavio da bi novi M3 mogao biti prebačen u klasu električnih vozila, ali je u nedavno datom intervjuu za list Drive, pomenuti van Mel pojasnio da je moguće da M3 i M4 u narednom pokolenju zaista i budu baterijski automobili, ali samo ako se bude moglo dokazati da će kao takvi biti značajno bolji od odlazećih aduta nemačke grupacije (s istim oznakama).
Dakle, van Mel s pravom smatra da bi svaka sledeća generacija vozila koju lansira odeljenje M, trebalo da bude performantnija od odlazeće, a ukoliko to ne bude bilo ostvario s električnim pogonskim sklopom, onda će budući M3 i M4 biti drugačije koncipirani, odnosno oslanjaće se na motor s unutrašnjim sagorevanjem. „Logika je baš lako razumljiva,“ kazao je on. „Ali naravno, daćemo sve od sebe da dolazeći snagatori budu čisto električni.“
S druge strane, van Mel je bez oklevanja odbacio ideju da BMW ponudi i benzinsku i električnu verziju najsnažnijih predstavnika palete modela iz Serije 3 i Serije 4, ali je moguće da budu hibridne. Kako bilo, nije realno da BMW izbaci sve tri opcije, već će opredeljenje kompanije ići u smeru jedne pogonske opcije za M3i M4.
Na temelju performansi trenutno najmoćnijeg baterijskog predstavnika iz Serije 4, a tu mislimo na verziju s oznakom i4 M50, BMW će morati da radi još puno kako bi električna verzija nadmašila benzinsku. Naime, i4 M5 do „stotke“ doleti za 3,7 sekundi, dok mu maksimalna brzina kretanja jedva premašuje „dvesta na sat“ (oko 205 km/h).
AutoRepublika
