Rusija je pronašla način da izbegne ekonomsku krizu koja je bila jedan od ciljeva sankcija Zapada, kroz porast izvoza robe i rast poslovnih investicija bez presedana.
Velike i male kompanije su trošile na zamenu strane opreme i softvera ili su usmeravale novac u izgradnju novih lanaca snabdevanja kako bi došle do alternativnih tržišta. Suočena sa početnim predviđanjima o padu kapitalnih izdataka od 20 odsto, Rusija je umesto toga zabeležila povećanje od šest odsto u 2022. godini, navodi “Blumberg”.
Prošlogodišnja “otpornost” ruskog tržišta bila je, navodi “Blumberg”, pitanje opstanka za kompanije koje su morale da izdrže ono što centralna banka naziva “strukturnom transformacijom” ekonomije u kandžama sankcija. Banka Rusije je saopštila da je velika većina preduzeća ili podstakla investicije ili ih je zadržala na nepromenjenom nivou u 2022. godini.
To objašnjava zašto se proizvodnja smanjila za samo dva odsto, što je daleko manje od ekonomskog kolapsa koji je Zapad Rusiji predviđao sa početkom specijalne vojne operacije u Ukrajini, piše “Blumberg”.
“Recesija u Rusiji je drugačija od bilo koje druge. Tokom tipičnog pada, privatne investicije trpe najveći udarac, dok potrošnja domaćinstava opada manje. Ovde to nije slučaj”, rekao je ekonomista Aleksander Isakov.
Kako navodi “Blumberg” uprkos nestašicama izazvanim sankcijama, nova privatna preduzeća niču u Rusiji, mnoga podržana državnim zajmovima ili subvencijama.
U regionu Pskov na zapadu Rusije, otvorena je fabrika za proizvodnju industrijskih baterija koje će zameniti uvozne. Hemijsko preduzeće pokrenuto u Čuvašiji na Volgi proizvodiće vodonik-peroksid u količinama koje bi trebalo da u potpunosti zadovolje domaću potražnju. U blizini Moskve, pogoni su počeli da proizvode hidrauličku opremu i lekove.
Nestašica velikog broja uvoznih proizvoda poslužila je kao podsticaj ruskoj ekonomiji u vreme sukoba, podstičući rast zasnovan na manje sofisticiranoj tehnologiji ka onome što je centralna banka Rusije nazvala “obrnutom industrijalizacijom”.
A novac koji vlada i kompanije sada ulivaju u ekonomiju takođe odražava hitnost razvoja nove infrastrukture za trgovinu nakon što je Rusija morala da napusti rute ka zapadnim tržištima čija je izgradnja nekada koštala stotine milijardi dolara, tvrdi “Blumberg”. Pa je tako “Gasprom” udvostručio svoj investicioni program sa planom da tokom 2023. godine preorijentiše svoj izvoz ka istoku.
“Ovaj trend bi trebalo da podrži fiksne investicije u godinama koje dolaze”, rekla je Tatjana Orlova iz “Okford ekonomiksa”.
To je bio i razlog koji je naveo proizvođače nafte da troše na transportnu infrastrukturu i tankere. Iskoristivši ogroman prihod od visokih cena robe, rudarski sektor je postao najveći pokretač investicija prošle godine.
“Severstal”, jedan od najvećih ruskih proizvođača čelika, zadržao je kapitalne izdatke gotovo nepromenjenim i preusmerio investicije sa projekata koji su bili u opasnosti od prekida isporuke opreme ili ograničenja izvoza.
Ove godine “Severstal” razvija i informacione tehnologije domaće proizvodnje za primenu u metalskoj industriji i srodnim sektorima. Državni zajmodavci kao što su VTB banka i Ruska poljoprivredna banka na sličan način ulažu u zamenu stranog softvera lokalnim rešenjima.
Obilje gotovine znači da kapital postaje dostupan sektorima koji dugo žude za investicijama. Samo državni program koncesionog kreditiranja ima za cilj da obezbedi oko 300 milijardi rubalja (4,3 milijarde dolara) malim i srednjim preduzećima.
Sergej Jančukov, čija grupa “Mangazeja” obuhvata poslove od rudarstva do razvoja nekretnina, kaže da njihovi planovi potrošnje ostaju nepromenjeni. Njihov tim stručnjaka razmotrio je rizike i scenarija i zaključio da je “neophodno ići napred” i ulagati za budućnost, naveo je on.
“Teška vremena će proći, a projekti će ostati — oni su dugoročni, tako da ništa ne zaustavljamo”, poručio je Jančukov.
RT.
