“Protekcionistička” reakcija na ekonomsku politiku Pekinga može se videti u naporima SAD da uskrate Kini pristup svojoj naprednoj tehnologiji, kažu analitičari
Fokus kineske ekonomije na proizvodnju mogao bi dovesti do trgovinskog rata sa drugim svetskim industrijskim silama, upozoravaju analitičari “Blumberga”.
Usred rasta prigušenog problemima, kao što su dugotrajne posledice pandemije kovida 19 i krize na tržištu nekretnina, Peking je počeo da ulaže velika sredstva u proizvodnju, što se može videti na vrtoglavom porastu izdavanja kredita za 38,2 odsto u prva tri kvartala minule godine, prema podacima Kineske centralne banke.
Ukupna ulaganja u sektor proizvodnje takođe su skočila za 6,3 odsto u prvih devet meseci 2023. godine u odnosu na prethodnu godinu, i za 11,3 odsto kada je u pitanju visokotehnološka proizvodnja, prema podacima kineskog Nacionalnog biroa za statistiku.
Sa druge strane, Kina je ostvarila višak proizvedene robe koji je dostigao oko 2 odsto svetskog BDP-a, što je poslednji put viđeno u SAD posle Drugog svetskog rata, navodi “Blumberg intelidžens”.
Analitičari procenjuju da se oko 45 odsto kineske proizvedene robe izvozi, od automobila do mašina za pranje veša, jer domaća tražnja nije u stanju da prati proizvodnju. Peking je posebno bio uspešan u proizvodnji i izvozu električnih vozila, baterija i solarnih panela.
Prema zvaničnoj statistici, vrednost izvoza tih proizvoda porasla je za 42 odsto u odnosu na prethodnu godinu, u prva tri kvartala 2023. godine.
Iako je fokus na proizvodnju do sada pomogao zemlji da izbegne recesiju sličnu onoj koja je zadesila SAD nakon kolapsa američkog tržišta nekretnina 2008, rizikuje se stvaranje neravnoteže u globalnoj proizvodnji koja bi mogla da dovede do povećanja trgovinskih tenzija sa drugim zemljama, upozoravaju analitičari.
Fokus Pekinga na “industrijskoj nadogradnji” smanjuje uvoz iz zemalja kao što su Nemačka, Južna Koreja i Japan, koje su ranije snabdevale kineske fabrike komponentama visoke tehnologije.
To bi takođe moglo da dovede do prekomerne ponude robe “u industrijama u koje Kina ulaže veoma mnogo”, kako je u novembru upozorila američka ministarka finansija Dženet Jelen.
“Pozitivan element ovoga je da će postojati neke priče o tehnološkom uspehu. To je dobro… Problem u tome je što postoji veliko pitanje koliko će ostatak sveta da trpi sve veći kineski trgovinski suficit. Već možete da vidite neki vid protekcionističke reakcije”, rekao je za “Blumberg” Artur Krober, šef istraživanja u ekonomskoj konsultantskoj kući “Gavekal dragonomiks”.
Ova reakcija je već očigledna u naporima SAD da uskrate Kini pristup svojoj naprednoj tehnologiji i nedavnim istragama EU o kineskim električnim vozilima, kažu analitičari.
