Bila je to samo jedna u nizu nenajavljenih rutinskih inspekcija iranskog nuklearnog postrojenja od strane Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).
Inspektori su obukli svoje laboratorijske mantile i koristili svoje sofisticirane alate da uzmu uzorke čestica iz najtajnijeg iranskog postrojenja, kada su im oči ugledale napredne grupe centrifuga za obogaćivanje uranijuma koje su konfigurisane na način da “suštinski” razlikovao od onoga što su vlasti u Teheranu zvanično potvrdile IAEA.
eđunarodni nuklearni stručnjaci su, nakon kratke borbe sa iranskim zvaničnicima, uzeli uzorak čestica za analizu u njihovom sedištu u Beču. Imali su i šta da vide. Udeo uranijuma u uzorku bio je 84,7 odsto; najviši do sada otkriven u Iranu.
U prevodu, to znači da je Teheran bliži nego ikada ranije kapacitetu za proizvodnju nuklearnog oružja. Samo pet godina nakon što je tadašnji američki predsednik Donald Tramp odlučio da jednostrano odustane od iranskog nuklearnog sporazuma – jednog od ključnih geostrateških nasleđa njegovog prethodnika Baraka Obame.
Američki general Mark Mili potvrdio je u martu tokom saslušanja u Senatu da “Iran ima dovoljno materijala da proizvede prvo nuklearno oružje u roku od nekoliko meseci“.
Razvoj događaja šokirao je zapadne diplomate, koji ni sami ne znaju kako da spuste loptu i smire tenzije, strahujući da bi tako drastična i nagla promena vlasti u regionu mogla da izazove novi talas nestabilnosti na Bliskom istoku.
Zvaničnici tzv Zemlje E3 – Francuska, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo – sastale su se sa glavnim iranskim pregovaračem Alijem Bageri Kanijem u Oslu ovog marta.
Iran i SAD su neformalno sele prošlog meseca u Omanu, a dobro obavešteni izvori rekli su FT da je Teheran tada pokazao interesovanje za ustupke kako bi usporio svoj nuklearni program. Ali onda se zaglavilo. Amerika je naglasila Iranu da svaki udeo uranijuma koji prelazi 60 odsto smatra „maršom ka oružju“, zbog čega se smatra obaveznim da bude spreman na odgovor.
U stvarnosti, činjenica da Iran tako dramatično gomila zalihe uranijuma znači da su ulozi sve veći i veći. Pentagon je zabrinut da bi moguća eskalacija mogla da gurne Ameriku u veoma neprijatan sukob.
Izrael je u međuvremenu ponovio da je spreman da učini “sve što je u njegovoj moći da spreči Iran da razvije sopstveno nuklearno oružje”, zbog čega su zapadni zvaničnici zabrinuti da razmatra i opciju preventivnog vazdušnog udara na Teheran .
“S obzirom na to koliko se pokazao naprednim iranski nuklearni program, Teheran ima vrlo malo manevarskog prostora da zaobiđe američke i izraelske crvene linije koje bi sprečile dalju eskalaciju sukoba – rekla je za FT Kelsi Devenport, direktorka Udruženja za kontrolu naoružanja.
Prostora za pregovore još ima, ali najveći izazov za zapadne diplomate je da procene u kojoj meri je Teheran ozbiljan da sedne za pregovarački sto, pošto je već dva puta odbio ponudu da oživi iranski nuklearni sporazum koju mu je ponudio Evropske unije otkako je Džo Bajden došao u Belu kuću.
Diplomate i analitičari toliko su šokirani razvojem događaja da razmatraju opciju da “vlasti u Teheranu sve postave kako bi testirale kapacitet nadzora agencije u Beču”.
Međutim, ostaje činjenica da je Teheran, iako iranski nuklearni sporazum nije bio samo mrtvo slovo na papiru, koristio relativno osnovnu centrifugu IR-1 sa reputacijom nestabilne, neefikasne i sklone krvarenju. Pristao je da uranijum ostane na 3,67 odsto, dok je onaj u magacinu ograničen na 300 kilograma.
Iran danas ima čak nekoliko naprednih centrifuga IR-4 i IR-6 instaliranih širom sofisticiranog objekta, zahvaljujući kojima može znatno brže da nadogradi uranijum. Prema poslednjim procenama, u skladištu se trenutno nalazi više od 4.000 kilograma obogaćenog uranijuma.
“Ako Iran može tako brzo da proizvede materijal potreban za proizvodnju nekoliko atomskih bombi, teže je uzurpirati proces koji se čini već dobro uspostavljen”, dodao je Devenport, ukazujući da to u praksi znači da je Iran na ivici ograničen nuklearnim arsenalom koji bi mu omogućio da promeni status kvo.
