NATO neće uvesti nikakve izmene kada je reč o rasporedu svojih snaga zbog odluke Moskve da u Belorusiji rasporedi taktičko nuklearno oružje, rekao je državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Entoni Blinken. Ipak, on je potvrdio da će Vašington “pažljivo pratiti šta radi Rusija” i da će “preduzimati korake za koje smatra da mogu zaštititi teritoriju članica Alijanse”.
Kontraofanziva Ukrajine očekuje se u narednih par nedelja, otkrio je on, i dodao da Sjedinjene Američke Države imaju za cilj da urade sve što mogu da pomognu Ukrajini da vrati svoje teritorije i da ojača i u dugoročnoj perspektivi, što, kako je kazao, žele i ostali ukrajinski partneri.
Ipak, kako je rekao, odluka o tome da li bi trebalo vraćati Krim i ostale teritorije koje su prešle pod kontrolu Ruske Federacije je na Kijevu.
“Ukrajina je demokratska zemlja. Predsednik Vladimir Zelenski je odgovoran za upravljanje zemljom, ali mora da sluša volju Ukrajinaca”, prokomentarisao je Blinken, odbijajući da direktno odgovori na pitanje da li misli da Kijev zaista može da vrati bivše teritorije.
Što se tiče Moskve, američki državni sekretar je kazao da će se “pritisak koji je bez presedana nastaviti na Rusiju sve dok Moskva ne promeni svoj politički kurs”.
Blinken je još kazao i da Zapad treba da prestane da prodaje Kini proizvode koji mogu da dovedu do njene vojne ekspanzije i razvoja nuklearnog oružja.
“Jasno smo stavili do znanja da mi ne želimo konflikt” sa Kinom zbog Tajvana. “Mi ne suzbijamo Kinu, naprotiv, mi želimo da očuvamo mir, stabilnost i stvorimo nove mogućnosti. Ni Peking ni Tajvan ne treba da preduzmu nikakve jednostrane akcije koje bi mogle da naruše status kvo”, dodao je on.
Blinken je izrazio zabrinutost i da bi potencijalni sukob Tajvana i Pekinga imao posledice “za bukvalno sve zemlje na svetu”.
“Ako bi bilo kakva kriza nastala kao rezultat nečega što bi Kina uradila, to bi bilo strašno pogubno za globalnu ekonomiju”.
U kontekstu aktuelnih dešavanja u svetu i potencijalnih pretnji po Alijansu, čelnik NATO-a je napomenuo i da bi na odbrambenu sposobnost organizacije trebalo trošiti više od 2 odsto BDP-a.
“To je minimum, a ne plafon”, poručio je.
Foto:Getty © Anna Moneymaker
RT.
