Sjedinjene Američke Države uvele su carine od 25 odsto na sve uvozne automobile i delove – to znači da ne postoji vozilo, čak ni ono koje se sklapa u SAD, koje neće biti pogođeno ovim merama.
Proces započinje sirovim aluminijumom u Mičigenu, koji se šalje u Ontario na livenje i mašinsku obradu. Zatim se vraća u SAD na dalju doradu, potom putuje u Meksiko na dodatnu obradu, vraća se na sever SAD u Viskonsin na sklapanje sa prstenom i konačno završava u Mičigenu, gde se ugrađuje u motor.
Taj motor se potom šalje u Ontario, gde postaje deo gotovog vozila namenjenog tržištima SAD i Meksika, prenosi Revijahak.
To znači da je samo ova jedna komponenta prošla šest međunarodnih granica, uz šest mogućih carinskih nameta, ukoliko Meksiko i Kanada uvedu kontramere. Ovaj slučaj je jasan pokazatelj koliko globalni lanci snabdevanja mogu biti ranjivi kada se političke odluke menjaju preko noći.
Jedan auto – 24 zemlje
Prema istraživanju The Wall Street Journal-a, u proizvodnji američkog klasika, Ford F-150 pikapa, učestvuju čak 24 države. Ovaj model se sklapa u Mičigenu i Misuriju, ali njegove gume dolaze iz Južne Koreje, aluminijumski točkovi iz Meksika, poluosovine iz Kanade…
Analize Cox Automotive i Barclaysa pokazuju da bi samo carine na delove koji prolaze kroz meksičko-kanadske granične prelaze mogle da povećaju cenu vozila proizvedenog u SAD-u za oko 3.000 dolara.
Dodajući tome 400 dolara troškova carina na čelik i aluminijum, plus rastuće troškove dodatnih taksi na određene delove i potencijalne trgovinske kontramere, cena automobila bi mogla značajno da poraste.
Zagovornici carina tvrde da će ove mere stvoriti nova radna mesta, jer će podstaći proizvođače automobila da vrate proizvodnju u SAD. Međutim, analitičari sugerišu da će kompanije pre investirati u robotiku i automatizaciju, dok bi nova radna mesta mogla ostati samo iluzija.
Privremeno odlaganje carina između Meksika i Kanade dodatno povećava konfuziju u industriji.
