Bill Gates je godinama bio jedan od tehnoloških lidera koji su govorili o potencijalu veštačke inteligencije, ali sada zvuči znatno manje optimistično. U novom eseju od gotovo 6.000 reči upozorava da AI može postati „najveći izjednačivač ikada“ ili „najgori izvor nepravde“ , zavisno od toga kako društvo odgovori na promene koje dolaze.
Njegova glavna poruka nije da će roboti preko noći zameniti sve ljude, već da se svet približava periodu ogromne transformacije za koji vlade, kompanije i obrazovni sistemi nisu dovoljno pripremljeni.
Gates je esej objavio 26. avgusta, pod naslovom „The Turbulent AI Era Is Here. The Choices We Make Now Are Critical“ , a istog dana govorio je i za američke medije o svojim strahovanjima. Posebno je naglasio da prvi put želi da se razvoj neke velike tehnologije uspori, jer smatra da se AI razvija brže nego što društvo uspeva da se prilagodi.
Najveća Gatesova briga je tržište rada. Za razliku od ranijih talasa automatizacije, koji su uglavnom pogađali određene fizičke ili rutinske poslove, AI istovremeno ulazi u kancelarije, laboratorije, programiranje, pravo, medicinu i druge profesije koje su se tradicionalno smatrale relativno zaštićenim.
Još značajnija bi mogla biti sledeća faza. Kada AI postane dovoljno sposoban, a humanoidni roboti dovoljno jeftini i spretni, automatizacija bi mogla da zahvati i veliki broj fizičkih poslova. Gates smatra da bi do kraja decenije „pametni“ roboti mogli ozbiljnije da konkurišu ljudima u oblastima poput građevinarstva i ugostiteljstva.
To ne znači da će svi ti poslovi nestati istovremeno. Problem je što bi se promena mogla odvijati dovoljno brzo da veliki broj ljudi ne uspe da se prekvalifikuje pre nego što njihova zanimanja budu ozbiljno pogođena.
Jedan od zanimljivijih predloga jeste koncept „Human Reserved“ , odnosno poslova koji bi trebalo da ostanu namenjeni ljudima čak i kada bi AI tehnički mogao da ih obavlja.
Gates kao primer navodi medicinu. AI može da postavi dijagnozu ili analizira podatke, ali razgovor sa pacijentom koji upravo dobija loše vesti zahteva empatiju, razumevanje i ljudski odnos. Slično bi moglo da važi za određene oblasti obrazovanja, nege i drugih profesija u kojima je međuljudski kontakt deo same vrednosti usluge.
To je zanimljiv pomak u odnosu na klasičnu debatu o automatizaciji . Umesto pitanja „da li AI može da uradi ovaj posao?“, postavlja se pitanje da li društvo želi da taj posao prepusti AI-ju čak i kada to može da uradi .
Još konkretniji je njegov predlog da se razmotri oporezivanje AI sistema i robota.
Logika je jednostavna. Današnji poreski sistemi velikim delom zavise od ljudskog rada. Ako kompanija zameni veliki broj zaposlenih automatizacijom, država može izgubiti deo poreskih prihoda upravo u trenutku kada joj je potrebno više novca za prekvalifikaciju radnika i socijalnu zaštitu.
Gates zato smatra da bi porez na AI tokene i robote mogao istovremeno da uspori prebrzu automatizaciju i obezbedi sredstva za društvo koje se prilagođava novoj ekonomiji.
To je kontroverzna ideja. Previsok porez mogao bi usporiti produktivnost i tehnološki razvoj, dok bi njegovo potpuno odsustvo moglo ubrzati koncentraciju bogatstva kod kompanija koje kontrolišu AI infrastrukturu.
Upravo se tu nalazi jedan od ključnih problema AI revolucije: nije dovoljno pitati koliko će produktivnosti tehnologija doneti. Mora se pitati ko će tu produktivnost posedovati i kako će njene koristi biti raspodeljene.
Gates upozorava i na druge rizike, uključujući mogućnost da AI olakša izvođenje sajbernapada i razvoj biološkog oružja. Pored toga, brine ga uticaj prevelike upotrebe AI na obrazovanje i sposobnost ljudi da samostalno razmišljaju. Postavlja i šire pitanje kontrole nad sistemima koji bi jednog dana mogli postati toliko sposobni da ljudi više ne razumeju u potpunosti njihovo ponašanje.
Zbog toga Gates traži stvaranje novih nacionalnih i međunarodnih institucija koje bi se bavile rizicima AI-ja. Po njegovom mišljenju, situacija zahteva nivo međunarodne saradnje koji podseća na dogovore napravljene oko nuklearnog oružja i globalnih ekoloških problema. Poseban izazov predstavlja saradnja SAD i Kine, koje su istovremeno najveći konkurenti u razvoju napredne AI tehnologije.
Posebno upečatljiv deo Gatesovih izjava jeste njegov utisak da je neobično usamljen u upozoravanju na brzinu kojom AI napreduje . Kako prenosi Semafor, osnivač Microsofta kaže da je gotovo šokiran time što je, kako smatra, među prvima koji otvoreno govori da je situacija „luda“ i „neverovatna“. „Zaglušen sam tišinom“, rekao je Gates, izražavajući iznenađenje što ne vidi mnogo više javne zabrinutosti zbog mogućih posledica AI-ja.
Ta formulacija je zanimljiva i zbog toga što dolazi od čoveka koji je decenijama bio jedan od najvažnijih zagovornika tehnološkog napretka. Gates, naravno, nije prvi tehnološki lider koji upozorava na AI , niti je zabrinutost zbog njegovih posledica nova. Geoffrey Hinton, Yoshua Bengio, Elon Musk i brojni istraživači već godinama govore o potencijalnim rizicima. Ono što Gatesu očigledno smeta jeste nesrazmera između brzine razvoja tehnologije i nivoa društvene reakcije.
Drugim rečima, njegova poruka nije toliko „samo ja vidim problem“, koliko upozorenje da društvo možda još uvek ne reaguje dovoljno ozbiljno na promenu koja je već počela . U trenutku kada AI sve brže ulazi u kancelarije, programiranje, medicinu i druge profesije, Gates smatra da čekanje da posledice postanu očigledne za sve može biti upravo najskuplja greška.
Gatesova upozorenja nisu posebno nova. On, Geoffrey Hinton, Elon Musk i brojni drugi tehnološki lideri već godinama govore o potencijalnim opasnostima napredne AI. Ono što je sada drugačije jeste skala i konkretnost problema .
Više nije potrebno čekati hipotetičku superinteligenciju da bi posledice postale stvarne. Promene na tržištu rada, korišćenje AI u sajbernapadima, generisanje dezinformacija i zavisnost ljudi od automatizovanih sistema već postoje.
Zato je možda važniji deo Gatesovog upozorenja upravo onaj koji nema veze sa naučnom fantastikom. Ako AI zaista poveća produktivnost, društvo mora na vreme da odluči kako će raspodeliti tu novu vrednost. Ako određeni poslovi nestanu, prekvalifikacija mora početi pre nego što ljudi ostanu bez posla, a ne nakon toga.
Tehnologija sama po sebi neće odlučiti da li će AI biti „najveći izjednačivač“ ili „najgori izvor nepravde“. Tu odluku donose institucije, kompanije i društvo. Problem je što za nju, prema Gatesovom mišljenju, imamo sve manje vremena.
Izvor: benchmark
