Evo šta se zapravo desilo između glumačkih legendi Bate Živojinovića i Borisa Dvornika
Na današnji dan 2008. godine umro je legendarni hrvatski glumac Boris Dvornik.
Pred kamerama je debitovao, 1960. godine, u filmu Francea Štiglica “Deveti krug”. Nakon toga je stekao veliku popularnost, koju potom učvršćuje ulogama iz savremenog života u komedijama “Martin u oblacima” (1961) i “Prekobrojna” (1962) “Branka Bauera”.
Do sredine ‘60. godina, Dvornik je nastupao uglavnom u komedijama a, od 1966. godine, počinje se s velikim uspehom javljati i u filmovoma s tematikom iz Narodnooslobodilačkog rata.
Za uloge u filmovima “Most” (S. Krvavac, 1969) i “Kad čuješ zvona” (Antun Vrdoljak, 1969) nagrađen je Zlatnom arenom na festivalu u Puli. Za rolu u ratnom filmu “U gori raste zelen bor” (Antun Vrdoljak, 1971) i za ulogu šofera-zavodnika u “Opkladi” (Zdravko Randić, 1971) osvojio je Srebrnu arenu.
Veliki prijatelj bio je sa Velimirom Batom Živojinovićem, ali i Ljubišom Samardžićem, sa kojima je često radio.
Dvornik je jednom prilikom podelio anegdotu sa snimanja filma “Neretva”, kada su njih trojica polupali celu hotelsku sobu.
– Snimali smo dole uz Neretvu tamo gde je onaj srušeni most. Ljubiša, Bata i ja smo spavali u istoj sobi. Do nas je spavao Stipe Delić, koji je bio prvi pomoćnik reditelju, Veljku Bulajiću. Ljubiša i ja smo večerali na vreme i otišli smo u sobu da legnemo. Oko 11 sati eto ti Bate, nosi bocu rakije. I ide jedan naš prijatelj iza njega. Bata je već malo popio, prijatelj isto. I kaže Bata “Neću vas buditi nego častite ovoga, rođendan mu je.” Popili smo po rakiju, častili ovoga a onda ustali i sa njima dvojicom Ljubiša i ja sišli dole. I tako do ujutru – ispričao je Dvornik u emisiji Nedeljom u 2.
– I onda smo počeli da razbijamo sve. Celu sobu smo srušili. Pijani, veseli, jaki kao zveri. Razbili smo sto, orman. Onda smo taj orman izbacili na terasu. Onda smo se Ljubiša i ja sakrili u tom ormanu pa smo kolegama koje su kretale ujutru na snimanje mahali iz tog ormana u kome smo bili polugoli. Stipe Delić nije mogao da spava pa nas je prijavio Bulajiću: “Je*ote ovi su pijani gore, sve su porazbijali.” Bulajić upadne kod nas u sobu i zatekne mene i Ljubišu kako ležimo, a Bata stoji kod vrata i drži dve noge od stola imitirajući da svira violinu – ispričao je Dvornik.
Na 50. Filmskim susretima, “isplivala” je priča iz 1971. godine. Ovu anegdotu ispričao je za “Synopsis” Vladan Živković, član saveta festivala.
– To je jedna, tada za mene, bila stravična priča. Mislim da je to bilo 1971. godine. Da li je to bio film “Most” Hajrudina Šibe Krvavca ili tako nešto, ali sve u svemu, stojimo gore na petnaestom spratu hotela “Ambasador” gde je bio bar. I stojimo, Boris Dvornik, Bata Živojinović, kasnije moj venčani kum, neuropsihijatar Zoran i ja. I Bata u jednom trenutku kaže meni “Hajde mali, ti si najmlađi, idi donesi četiri viskija. Uđem unutra na šank, daju mi i ja na onom ne ajnceru, nego poslužavniku, nosim četiri viskija – počinje priču Živković.
Kada je doneo viski do mesta gde je ostavio tri prijatelja, zatiče samo kuma Zorana. Pomalo unezverenog i uplašenog.
– On, onako začuđen, samo ćuti. Čujem ja glasove, a on stoji sam. Pitam gde su ova dvojica, on ćuti. Ali, ja onda krenem po glasovima koji su tu negde, a nigde ljudi nema. Naravno, pijana posla. Zatičem nezaboravnu sliku. Njih dvojica su se svojim kaiševima zakačili i vise nadole s Hotela “Ambasador“. Razgovaraju i viču “gde je viski, gde je viski”. Malo je falilo da ispustim onaj poslužavnik jer sam se prestravio. Strašno. Mislite da su se nešto prepali na moje reči i da tako nisu poplili viski? Posle kažem, “Pa Bato, šta to radiš, mogli ste da poginete”, a on će meni “I -ha, pa nije to ništa, znaš gde smo sve mi visili i na kakvim koncima dok smo snimali “Most” – ispričao je Vladan.
Dvornik i Bata su bili prijatelji više od 50 godina. Upoznali su se kada je Borisu bilo samo 17 godina i kada je, kao đak Glumačke škole iz Novog Sada, došao u Beograd u pozorište u kome je igrao Bata.
Dugogodišnje prijateljstvo zamalo je bilo prekinuto 1991. godine, kada su se glumci, zbog rata i situacije u tadašnjoj Jugoslaviji i opšte netrpeljivosti između Srba i Hrvata, javno odrekli jedan drugog.
Pomirili su se 2006. godine putem video linka između Splita i Beograda. Iste godine, Bata je pozvao Borisa da dođe u Beograd, nakon 15 godina, kako bi bio uz njega tokom operacije srca, koja ga je očekivala. Boris je sa zadovoljstvom pristao.
Informer.rs
