Marina Perazić, stekla je ogromnu popularnost kao predvodilac talasa elektronske muzike osamdesetih godina, ali se nakon nekog vremena povukla.
Pevačica koja je upamćena i kao s*ks simbol tog vremena, posle uspešne i solo karijere preselila se bila u Njujork, pa tamo osnovala porodicu.
Naslednice Mija i Luna dan-danas žive “preko bare”, međutim, poznata majka boravi u rodnoj Rijeci i daleko od očiju javnosti.
Prethodno je Marina Perazić svoju sreću okušala i u jednom rijaliti formatu; u pitanju je bila „Farma”, na koju je pristala jer u tom trenutku i nije bila u baš zavidnoj finansijskoj situaciji. Prema sopstvenom priznanju, nedelja dana „donosila” joj je po 1.500 evra.
– Vremenom mi je postajalo sve teže da ostavljam ćerke s mojim tatom u Rijeci da bi odražavala karijeru, tako da sam se u nekom trenutku dovela u vrlo nezavidnu finansijsku situaciju, pa sam iz tog razloga morala da prihvatim učešće na „Farmi”, iako se to u potpunosti kosilo s mojom ličnošću i pogledima na svet. U načelu, ugovorom nam je zabranjeno da, dok smo u rijalitiju, pričamo o honorarima, ali na kraju priča uvek negde procuri, tako da, koliko ja znam, ostali učesnici nisu dobijali ni približno tih 1.500 evra nedeljno kao što sam dobila za oba učešća, na prvoj i sedmoj „Farmi” na kojoj sam provela, od samog početka do kraja, puna četiri i po meseca. Naravno ne svojom voljom, nego zato što, kao što to verovatno već svi znaju, kad jednom uđeš, ne možeš izaći kad ti hoćeš, koliko god ti bilo neprijatno – objašnjavala je za „Kurir” ona, dodajući zatim kako joj bolje finansijsko stanje nije donelo i mir na privatnom planu.
Kako je pričala, po izlasku sa Farme je morala da potražo stručnu pomoć.
– Zarada je bila poprilična, ali nažalost, jedan period po izlasku ja nisam bila funkcionalna. Nisam imala nikakvu želju da nešto stvaram, ni da imam koncerte. Jedino što me radovalo je da provodim vreme s mojom ćerkom i s psom, da posećujem tatu u Rijeci, te da se što bezbrižnije družim s dragim ljudima kako bi mi zacelile emocionalne rane koje sam dobila učešćem u rijalitiju. Na kraju, morala sam da potražim pomoć psihologa i više terapeuta koji primenju različite tehnike kako bi se oslobodila trauma. S druge strane, volim taj rad na sebi, tako da je „Farma” u stvari bila jedno značajno životno iskustvo koje mi je pomoglo da upoznam sebe u situacijama koje sam ranije uspešno izbegavala. Imala sam utisak da sam do tada živela pod staklenim zvonom. Ujedno, činjenica da sam ostavila dobar utisak na gledaoce uprkos užasnim pritiscima i zlostavljanju koje sam doživljavala na dnevnoj bazi naočigled miliona gledalaca mi je na neki način pomogla da prihvatim da je „Farma” bila jedno vrlo korisno životno iskustvo – priznala je, opet, Marina za Kurir.
Jedno vreme, inače, Perazićeva je živela i u Novom Sadu. Tamo – uspešno se bavila zumbom, ali ipak, nije joj bilo lako.
– Trener zumbe postala sam u 52. godini života, u fazi kada sam se „dovodila u red” nakon prve „Farme”. Da bi opstala, jela sam sve ono što inače gotovo ne jedem, belo brašno, meso i mesne proizvode, premalo voća i povrća. Na toj „Farmi 1” su nas dobro hranili, za razliku od sedme sezone kad smo više gladovali neko bili siti. Pet godina sam u Novom Sadu vodila vrlo intenzivne kardio treninge, pet do sedam puta nedeljno, što je izuzetno naporno i za mnogo mlađu osobu. Kad sam konačno prestala da nanosim sebi bol, odlučila sam da ću od tada nadalje praktikovati samo jogu umerenog intenziteta – izjavila je na ovu temu.
U rodnu Rijeku vratila se, onda, upravo iz Novog Sada.
– U Rijeku sam se vratila pre šest godina, u trenutku kad sam bila potrebna mom tati, s obzirom da je bio u godina kad više nije mogao sam da vodi brigu o sebi. Usledile su tri vrlo teške godine, dok sam ga nemoćno posmatrala kako iz dana u dan sve više kopni. Otišao je u svojoj 89. godini života, kako se kaže „lepa starost”, ali bez obzira koliko godina imali, gubitak roditelja je ogromna trauma, a proces žaljenja je dugotrajan i težak. Iako su prošle već već godine otkad nas je moj tata napustio, ponekad nisam sigurna da li je moja „inertnost” posledica traume ili sam jednostavno došla u godine kad mi više prija život u manjoj brzini, sa što manje postavljenih ciljeva i izazova. Rijeka je moja prirodna sredina, tu sam odrasla i izgradila temelje svoje ličnosti. Lep grad, bez previše uzbuđenja, ali na moru. Život na moru je po meni, privilegija. Mene more i sunce regenerišu. Za sada sam tu jer mi prija – rekla je Marina, otvorivši dušu za pomenute medije.
(Telegraf.rs)
