Ovo se u suštini navodi u Analizi održivosti javnog duga BiH za period 2022-2025. godina, koju je usvojio Savjet ministara BiH, a u kojoj je istaknuto i da je rizično to što potrebe za spoljnim finansiranjem iznose 17,5 odsto BDP-a, a pretpostavke su da je umjereni rizik od pet do 15 odsto BDP-a.
“Javni dug u 2021. godini je 32,2 odsto i, prema međunarodnim standardima, nije visok. Prema osnovnom scenariju procjene, navedeni indikator ima tendenciju smanjena sa 32,2 u 2021. godini na 29,2 odsto u 2022. godini, 27,7 odsto u 2023. godini, 26,6 odsto u 2024. godini i 26,1 odsto u 2025. godini. Ovakvo kretanje je rezultat, prije svega, značajno većeg rasta BDP-a od povećanja stanja javnog duga u navedenom periodu, s obzirom na projekcije realnog rasta BDP-a, te da će otplate postojećeg duga po evroobveznicama, IMF aranžmanima amortizovati nova povlačenja, javni dug neće se povećavati u značajnijom obimu”, istaknuto je u analizi.
Ako je suditi po analizi, u narednim godinama realno je očekivati smanjenje rasta BDP-a, s obzirom na to da se predviđa da će on u 2023. godini rasti pet odsto u odnosu na godinu ranije, ali će se u 2024. godini smanjiti na 3,4 odsto i u 2025. godini na 2,3 odsto.
Jedan od rizika, kada je riječ o dugu jeste i taj što je on većinom u stranoj valuti, tačnije evru, međutim s obzirom na aranžman valutnog odbora koji sprovodi Centralna banka BiH, odnosno povezanost konvertibilne marke s evrom, to i ne predstavlja toliki problem. Ipak, 27,3 odsto duga podložno je promjeni valutnih kurseva i to može predstavljati određen rizik, koji je u ovom trenutku ocijenjen kao “umjeren”.
Ekonomisti u Bosni i Hercegovini slažu se s tim da BiH nije visoko zadužena zemlja, ali da aktuelni primjer “gotovo paničnog zaduživanja Republike Srpske” po izrazito nepovoljnim uslovima i očigledan pad povjerenja u mogućnost servisiranja duga u budućnosti pokazuje da je i sadašnji nivo duga problematičan i da novac nije utrošen na pravi način.
“Ključno je za koje se potrebe zadužujemo, odnosno u koje namjene se novac od zaduženja troši. Novac do sada nije utrošen na pravi način, jer nisu kreirani održivi izvori servisiranja duga bez novih zaduženja. Dominantan udio stranih povjerilaca takođe nije dobar, jer znači i ovisnost o spoljnim izvorima i manji prostor za fleksibilnost u slučaju privremenih poteškoća u otplati”, rekao je za “Nezavisne novine” Igor Gavran, ekonomski analitičar.
On kaže da bi BiH trebalo da izbjegava buduća zaduženja, a kada su nužna, novac treba da koristi isključivo za namjene koje dugoročno umanjuju potrebu za novim zaduženjima i olakšavaju servisiranje postojećih.
“Treba da težimo smanjenju duga, a ne samo njegovoj relativnoj održivosti na sadašnjem nivou”, zaključio je Gavran za “Nezavisne novine”.
