Sve zemlje Zapadnog Balkana kasne sa reformama i koracima neophodnim za korišćenje sredstava iz evropskog Plana rasta za Zapadni Balkan. Zbog toga bi mogle nepovratno da izgube više od 700 miliona evra iz tog paketa ukoliko do kraja juna ove godine ne ispune potrebne uslove. To su potvrdili u Evropskoj komisiji u Briselu, a o tome je sve zemlje regiona pismom upozorila i komesarka EU za proširenje Marta Kos.
Iako navodi da je Plan rasta u zamahu i da su vidljivi stvarni rezultati reformi i koristi za građane, Evropska komisija upozorava da je čitav ovaj paket vremenski ograničen: zamišljen je za period od 2024. do 2027. godine, a sredstva se isplaćuju u fazama uz potvrdu da su u svakoj etapi ispunjeni uslovi vezani za taj rok.
Albanija, Crna Gora i Sjeverna Makedonija zasad su najuspješnije u korišćenju tih sredstava i već su primile nekoliko uplata. Srbija je iza njih, ali je trenutno usporila u ispunjavanju uslova, pa je pitanje hoće li dobiti novu uplatu ili ne. Kosovo je tek dobilo prve isplate iz „pretfinansiranja“, za šta je uslov samo potpisivanje i ratifikacija sporazuma o sredstvima i kreditu sa EU prije zahtjeva za isplatu. Jedina zemlja koja nije ispunila ni minimum uslova je BiH, koja nije mogla da dobije ni pomenuta pretfinansijska sredstva. BiH zato rizikuje i gubitak najvećeg dijela tih sredstava, a moguće je da će na kraju ostati bez ijednog centa.
EU zamrznuo novac namijenjen Srbiji, slovenačka političarka: „Ne možete jednom nogom biti u dva tabora“
Strogi kriterijumi
Plan rasta za Zapadni Balkan zamišljen je kao ambiciozna ideja Evropske unije za pomoć zemljama regiona u približavanju standardima EU i predstavlja dodatni novac uz postojeća sredstva iz procesa proširenja. Međutim, Unija je postavila stroge kriterijume za korišćenje tih sredstava, od poštovanja načela vladavine prava i strogog nadzora njihovog trošenja kako ne bi bila zloupotrijebljena, do brzih reformi javne uprave. U početku su zemlje regiona, očigledno, olako shvatile te uslove, vjerujući da će ih brzo ispuniti ili da će im EU progledati kroz prste i isplatiti sredstva.
Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen
„Plan rasta je vremenski ograničen instrument i odgovornost svakog partnera je da iz njega izvuče najviše što može. Evropska komisija spremna je da pomogne partnerskim zemljama u ubrzavanju reformi kako bi se osiguralo njihovo ispunjavanje u zadatom ili ‘početnom’ roku (grace period)“, saopštili su iz Evropske komisije, upozorivši da „grace period za korake koji su trebalo da budu ispunjeni sredinom 2025. ističe 30. juna ove godine“.
Dakle, ako do kraja juna zemlje regiona ne ispune uslove koje su morale da ispune još sredinom prošle godine, zajedno bespovratno gube više od 700 miliona evra. Najviše će izgubiti Bosna i Hercegovina, čak 373 miliona evra, a već je izgubila oko 100 miliona.
U javnosti se dosta spekulisalo o tome da je Evropska komisija zamrznula Srbiji isplatu iz ovog paketa. Međutim, ne radi se o zamrzavanju, već jednostavno o tome da ona još nije ispunila uslove za nove isplate iz tog paketa. Komisija trenutno analizira da li su uslovi ispunjeni ili nisu, kao i za sve ostale zemlje regiona.
EU: BiH rizikuje da izgubi dodatnih 373,9 miliona evra iz Plana rasta EU
Različite pozicije
Cijeli paket Plana rasta za Zapadni Balkan iznosi 6 milijardi evra, od čega su 2 milijarde bespovratna sredstva, a 4 milijarde povoljni krediti. Sredstva su raspodijeljena po zemljama, a ona sredstva koja jedna zemlja ne iskoristi na vrijeme mogu biti prebačena drugoj koja za to ispunjava uslove. Iako su zemlje regiona u različitim pozicijama kada je riječ o korišćenju tih sredstava, neke su iskoristile više, a neke manje. Sve rizikuju gubitak značajnog dijela tog novca do kraja sljedećeg mjeseca. Zato ih je Evropska komisija upozorila na potrebu ubrzavanja reformi i ispunjavanja uslova kako bi sačuvale taj novac.
Još samo šest sedmica za spas 700 miliona evra pomoći EU
Evropska komisija upozorila je da prvi „grace period“ za ispunjavanje uslova za korišćenje sredstava iz Plana rasta ističe 30. juna ove godine. Zajedno će šest država Zapadnog Balkana izgubiti više od 700 miliona evra. Preciznije, prema procjeni maksimalnog iznosa, sve zemlje zajedno rizikuju gubitak 710,6 miliona evra, što je 11,84 odsto ukupnog iznosa paketa Plana rasta za Zapadni Balkan, koji iznosi 2 milijarde evra.
Albanija će, ukoliko do kraja juna ne ispuni uslove, izgubiti 67,7 miliona evra. Za nju je, osim isplate sredstava pretfinansiranja, Komisija odobrila dva zahtjeva za isplatu, dok se treći razmatra.
Sjeverna Makedonija izgubiće 49,2 miliona evra. I za nju je Komisija do sada odobrila dva zahtjeva za isplatu, uz isplatu 10 odsto sredstava iz pretfinansiranja za koja nije potrebno posebno odobrenje. Treći zahtjev je na razmatranju.
Crna Gora izgubiće 15,1 milion evra. Zbog manjeg broja stanovnika, ta zemlja ima i manji iznos iz paketa. Dva zahtjeva za isplatu su joj odobrena, a treći Evropska komisija proučava.
Srbija će izgubiti najmanje 108,7 miliona, a maksimalno može izgubiti i 135,9 miliona evra. Komisija je usvojila prvi zahtjev za isplatu, dok drugi i treći trenutno razmatra kako bi utvrdila da li Srbija ispunjava uslove.
Kosovo će izgubiti 68,8 miliona evra. Ono je dobilo prva sredstva iz pretfinansiranja, ali još nije podnijelo zahtjev za prvu isplatu zasnovanu na planu reformi i rasta.
Bosna i Hercegovina izgubiće čak 373,9 miliona evra. Već je izgubila oko 100 miliona. Ta zemlja još nije ispunila uslove ni za formalno podnošenje zahtjeva za bilo kakve isplate jer nije ratifikovala Sporazum o sredstvima i kreditu sa EU.
