Iznenadno i krvavo rušenje retkog perioda mira na Bliskom istoku već menja situaciju u Izraelu, SAD, arapskom okruženju i širom sveta.
Napad Hamasa se poredi sa napadima 11. septembra 2001. u SAD, kao relativno niskotehnološki napad na civile koji je probio odbranu moćnijeg i sofisticiranijeg protivnika. Pouka iz te istorijske traume je bila da politički i vojni koraci koje su preduzeli američki i drugi lideri kada je normalnost obnovljena, nisu promenili svet samo vojnom akcijom.
Oni su oslobodili vanredne političke snage u nacijama poput SAD i Velike Britanije, stvarajući uslove koji i danas utiču na društvo i izbore, piše CNN, a prenosi Blic.
Tako je sada, kada je Hamas napao Izrael, razbijena iluzija Izraelaca o sopstvenoj bezbednosti.
Naime, Izraelu nisu nepoznati raketni napadi iz Gaze ili Libana ili bombaški napadi na autobuse i bombaši samoubice. Ali Hamasovi teroristi su upravo razbili iluzije Izraelaca o sopstvenoj bezbednosti snažnije nego u bilo kom trenutku od Jomkipurskog rata 1973. kada su egipatske i sirijske snage napale Izrael.
Ovaj osećaj usloviće odgovor Izraela u danima koji dolaze i uticaće na to kako će ostatak sveta reagovati na njegov otpor.
Produbljivanje izraelske nacionalne rane je ekstremni politički izazov sa kojim se sada suočava premijer Benjamin Netanjahu, koji se pozicionirao kao krajnji garant bezbednosti Izraela, ali čiji će mandat sada biti u velikoj meri zapamćen po jednom od najrazornijih poraza i neuspeha obaveštajnih službi u istoriji njegove nacije.
Izraelski lider sada ima razloga da pokrene razoran odgovor na napad kako bi prikrio svoju političku ranjivost i osvetio agoniju Izraela.
Zato će sledeći potezi Izraela biti kritični. Do sada su preovladavala osećanja simpatija i užasa. Ali ako izraelski kontranapad protiv Hamasa dovede do još većih civilnih žrtava u Gazi, ili ako enklava bude danima odsečena, bez vode i struje, pod izraelskom opsadom, politika čak i u savezničkim nacijama mogla bi da se promeni na štetu Tel Aviva.
S obzirom na obim i brutalnost napada, Izrael bi mogao da pokrene i kopnenu invaziju na Gazu, pored vazdušnih udara koje vojska već sprovodi u regionu. To bi moglo da znači dugu, krvavu bitku sa velikim brojem žrtava na obe strane, ali sa Palestincima koji snose veći teret žrtava i razaranja.
Netanjahuova vlada obično preferira vazdušne napade da uzvrati na Hamasove raketne napade, jer oni umanjuju izraelske žrtve i nanose ozbiljnu štetu u Gazi. Tokom poslednjeg velikog napada na Gazu, u maju 2021, izraelski vazdušni napadi su navodno bili usmereni na vođstvo Hamasa, ali su pogođene i civilne lokacije, uključujući medijske kancelarije, stambene zgrade i zdravstvene ustanove. Više od 250 Palestinaca i 13 Izraelaca ubijeno je u 11-dnevnom sukobu.
Nejtan Saks, direktor Centra za bliskoistočnu politiku pri Institutu Brukings, rekao je za Voks da je, s obzirom na prirodu napada i trenutno javno i političko raspoloženje u Izraelu, kopnena invazija “veoma verovatna“.
“Raspoloženje u Izraelu je takvo da još jedna runda vazdušnih udara ili nešto slično bledi u poređenju sa zadatkom, ne samo zbog opšteg raspoloženja osvete u zemlji, koje svakako postoji, već i pitanja kako se mogućnosti Hamasa zapravo mogu degradirati i sprečiti neka vrsta ponavljanja”, kaže Saks.
Kako bi kopneni rat mogao da izgleda
S obzirom na ono što se zna o prethodnim sukobima i sposobnostima obe strane, naredne nedelje će verovatno biti krvave.
Agencije UN pozvale su obe strane da izbegavaju civilne žrtve, iako su izveštaji o smrtnim slučajevima civila na obe strane već veliki.
“Neposredna faza će biti da Izrael izvrši racije svojih sela i gradova, vodeći računa da tamo nema boraca Hamasa“, rekao je Saks. IDF je potvrdio tu procenu.
Izrael će tada morati da prikupi obaveštajne podatke o tome gde se nalazi vođstvo Hamasa i utvrdi broj nestalih talaca i njihove lokacije, što će biti izazovan zadatak.
S druge strane, uprkos ogromnoj izraelskoj i američkoj vojnoj moći sa kojom se suočava, Hamas nije pokazao znake povlačenja.
“Hamas je izgubio element iznenađenja, ali je verovatno spreman da ratuje na duge staze, verovatno ima mnogo zaliha”, rekao je za Voks Kolin Klark, direktor istraživanja u Soufan grupi.
Kako je rekao, Hamas ima snažan arsenal raketa i mogao bi da planira još zaseda.
“Ne bih se iznenadio da vidim bombaše samoubice, ako Hamas uspe da infiltrira više operativaca na izraelsko tlo. Ali kada se Izrael osposobi i mobiliše, njegova vojska će verovatno brzo obaviti posao protiv Hamasa, ubijajući i hvatajući njegove vođe i desetkujući njegovu infrastrukturu”, smatra on.
Takođe, komandant militanata Hamasa Mohamed Dejf pozvao je Palestince i druge muslimane da se pridruže operaciji militanata da “uklone (izraelsku) okupaciju“.
Sada je veliko pitanje da li će Palestinci na okupiranoj Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu ili negde drugde u regionu poslušati njegov poziv, kaže dopisnica BBC iz Jerusalima Jolanda Knel.
Najgori scenario je da bi mogao da privuče moćnu libansku militantnu grupu Hezbolah.
Hezbolah je u nedelju ujutru ispalio više projektila i granata na severni Izrael, bez žrtava. Hezbolah je preuzeo odgovornost za jučerašnji napad preciznim projektilima na Izrael iz Libana.
Ta grupa je navodno rekla da se neće mešati sem ako Izrael ne bude napao Liban.
