Kako bi zemlje zapadnog Balkana približila sebi, EU je osmislila proces stabilizacije i pridruživanja, koji je BiH potpisala još davne 2008. godine.
Prošle sedmice peti put je održan dijalog između EU i BiH u vezi s pitanjem implementacije ovog sporazuma.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sadrži okvir i mehanizme koji BiH, kao zemlji kandidatkinji za članstvo u EU, daju smjernice i olakšavaju put ka ispunjavanju kriterijuma koji će omogućiti početak pregovora, reforme i na kraju i samo članstvo u EU.
Najvažniji dio sporazuma je ekonomski i trgovinski dio, koji postepeno ukida carinske i druge ekonomske barijere između EU i BiH.
Kroz taj proces, BiH liberalizuje i otvara svoje tržište za zajednički ekonomski prostor EU, a zauzvrat dobija grantove, povoljne kredite i tehničku pomoć u modernizaciji ekonomije i sprovođenju reformi, kako bi danom stupanja u članstvo bila u potpunosti osposobljena da se bh. privrednici nose s evropskom konkurencijom u zajedničkom ekonomskom prostoru.
Napomene radi, ovaj ekonomski prostor podrazumijeva četiri slobode na teritoriji svih zemalja koje u njemu učestvuju – slobodno kretanje ljudi, roba, kapitala i usluga.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju pomaže BiH da se postepeno prilagođava ovim standardima.
Sastanak koji je održan prošle sedmice je važan mehanizam kroz koji se članice EU, BiH i Evropska komisija zajednički dogovaraju o potrebnim prioritetima koje BiH treba da sprovede.
BiH je jedna od zemalja koja ovaj sporazum sprovodi veoma teško uz mnogo problema i poteškoća.
Naime, on je stupio na snagu tek 2015. godine, a u međuvremenu je bio sprovođen privremeni sporazum, koji se uglavnom odnosio na ekonomske i carinske reforme. S obzirom na to da, prema podacima Evropske komisije, BiH na evropsko tržište izvozi 73 odsto svojih proizvoda od ukupne trgovine, a uvozi oko 60 odsto, a da je obim razmjene u prošloj godini iznosio 11,8 milijardi evra, nije teško ocijeniti koliko su ekonomski odnosi s EU važni za BiH.
Uprkos tome što bi za BiH trebalo da bude veoma važno da se obaveze iz SSP-a ispunjavaju, to vrlo često ide veoma teško.
Primjera radi, BiH i dalje uvodi jednostrane zabrane izvoza, iako SSP propisuje da se o tome mora konsultovati s EU, prošle godine zabranjen je izvoz oblovine za EU, a da prethodno nisu sprovedene konsultacije.
Osim toga, BiH i dalje ne primjenjuje pravila o državnoj pomoći u skladu s ovim sporazumom, a ne omogućava firmama i pojedincima iz BiH jednak pristup domaćem tržištu kao svojim građanima.
Poljoprivredne subvencije su takođe osjetljivo pitanje zbog kojeg se bh. poljoprivrednici stalno žale, a bh. proizvođači i dalje nisu u svim oblastima ispoštovali evropske standarde u vezi s proizvodima koje onda izvoze na evropska tržišta.
Domaći privrednici često se u javnosti žale da su neke mjere koje EU traži od BiH nepravedne, jer im otežavaju poslovanje, međutim oni zaboravljaju tri vrlo bitne činjenice.
Prvo, BiH je potpisala taj sporazum, i ako postoje odredbe koje štete domaćim subjektima, onda je problem onih koji su o tome pregovarali i takve mjere potpisali.
Međutim, EU daje BiH ogromne grantove, odnosno evropski poreski obveznici praktično plaćaju modernizaciju domaće bh. industrije koja je potencijalna konkurencija evropskim proizvođačima, pa je očekivano da Evropljani očekuju fer odnos prema njihovim privrednim subjektima na bh. tržištu.
A najvažniji razlog je činjenica da BiH praktično živi od blizine najvećoj i najbogatijoj ekonomskoj zoni na svijetu, koja ne samo dozvoljava BiH da mu pristupi, već joj kroz grantove i ostalu finansijsku pomoć pomaže da se modernizuje i bude uspješnija na zajedničkom evropskom tržištu.
