Boris Beker nekada prvi teniser sveta, smatra da su današnje generacije tenisera poprilično razmažene.
Nemac je nedavno u velikom intervjuu za Ekip pričao o svojim životnim iskustvima, pre svega vremenu provedenom iza rešetaka, pošto je neko vreme bio u zatvoru u Engleskoj.
Sada je ponovo u tenisu, radi kao trener Holgera Runea sa kojim ima velike ambicije.
Ipak, nemački as kaže da mu je smešno kada čuje današnje igrače da se žale na određene stvari sa kojima se suočavaju, nesvesni da postoje mnogo gore stvari od toga.
“Nikad neću zaboraviti tu prvu noć u zatvoru. Kada čujem igrače kako se žale na pritisak sa kojim se suočavaju na brejk lopti, smejem se. Kada ih čujem da se žale na kvalitet hrane na turniru, smejem se. Kada se žale na uslove za treniranje, smejem se. To je ništa spram onoga gde ste vi bili. Prva noć u zatvoru, ti ne spavaš“, rekao je Beker.
On dodaje da ste bez obzira što ste teniski šampion “u zatvoru niko i ništa i da ste okruženi strancima”. Koji vam usput, ne veruju. Ipak, on je zadobio njihovo poštovanje i čak im bio i predavač.
“Da, bio sam im profesor stoicizma! Marko Aurelije je bio jedan od poslednjih predstavnika te filozofije. Savetnik rimskog imperatora bio je hromi rob, grčki filozof Epiktetus. Marko Aurelije mu je oduvek govorio kako je on kralj sveta ali da je istovremeno depresivan, ljut i nezadovoljan. Epiktetus, koji nije imao ništa mu se smejao. To je u srcu stoicizma, možemo da kontrolišemo samo ono što nam je u svesti. Ako uspemo, stičemo neviđenu moć. Ostalo, ljubav, posao, planove, mečeve nemoguće je kontrolisati i to može da vas izludi. Ako shvatate stoicizam, nećete sebe izluđivati svim tim. Jačate svoj um i stičete moć“, objasnio je Beker.
Konačno je rekao nešto više i o prekidu saradnje sa Novakom Đokovićem 2016. godine.
“Bili smo tri godine zajedno, sovajali smo sve, ponavljali to. Da kažem da je knjiga bila ispisana. Mislim da se umorio, uzeo je predaha i ja sam. Savršena ljubavna priča došla je do kraja. Nije ostalo ništa više. Istovremeno, postao sam tehnički direktor u Teniskom savezu Nemačke, a to je malo ko pominjao. Nisam se povukao iz tenisa, provodio sam dosta vremena sa mladim Zverevom, pa četiri godine u Dejvis kup timu. Sve do kraja 2021. godine“, dodao je Boris.
Pitali su ga i šta je prepoznao u Runeu.
“Volim snažne ličnosti. Tenisu su potrebni igrači sa karektrom, neko ko pokazuje svoje emocije. To uključuje i publiku i sudije, to je dobro. Ako Holger ne sledi pravila, platiće kaznu, kao što je bio slučaj sa mnom. Najgora stvar u tenisu je da imate igrače koji su tihi sve vreme. Publika želi akciju, ne samo akciju u smislu dobrog servisa ili razmene, već žele ličnosti koje izazivaju jedni druge i ljude okolo. Dopada mi se akresivnost kod Holgera. I ja sam bio agresivan igrač. Dopada mi se takođe i to kako se izražava na terenu, on je pravi borac, usijana glava. Ponekad pokušava nemoguće. I ima tu neviđenu strast za igrom. Niko ne treba da ga moli da trenira. Tako je lakše i treneru. Da biste bili dobri potrebno je da budete i pomalo luckasti“, uverava Beker.
Zanimljivo je kako gleda i na sadašnji trenutak tenisa.
“Mislim da je na prekretnici. Period koji smo imali sa rivalstvom Federera Nadala i Đokovića će ostati jedinstven. I neće se ponoviti. Niko neće osvojiti više do 20 grend slemova u karijeri ponovo. Ipak, tu su mladi ljudi sa karakterom, oni koji obećavaju, moramo im dati vremena. Moraju da se razviju i postanu odgovorni. Nisam zabrinut za njih. Setite se šta smo pričali, da su Agasi i Sampras vrhunac, mislili smo a ništa jače neće biti od toga. Kada sam ja počeo, isto se govorilo za Borga i Mekinroa, a onda sam stigao ja sa Lendom i Edbergom. Uvek će biti naslednika, ali zbog Rodžera, Novaka i Rafe, letvica će biti vrlo visoko“.
Njegov nekadašnji menadžer Jon Cirijak ga je u dokumentarcu, “Od tenisa do zatvora: Priča o Borisu Bekeru”, opisao na sjajan način.
“Boris je kao dete. On zna da vatra peče, ali i dalje želi da je dodirne“, rekao je Cirijak, a Beker je konačno odgovorio na to.
“Verovatno je pričao o igraču Borisu Bekeru. Čovek Boris Beker je stvarno drugačiji. Jon, kog jako poštujem, bio je vrlo važan u mojoj karijeri, ali sam stvarno nekad bio kao dete. Sad sam čovek“, zaključio je Beker.
