Dr Eves je pretražila stare satelitske kataloge, Nacionalni arhiv i razgovarala sa stručnjacima za satelite širom sveta, ali nije uspela da pronađe nijedan trag.
Najstariji britanski vojni satelit Skajnet-1A, lansiran 1969. godine, sada lebdi iznad zapadne hemisfere u “gravitacionom bunaru” iznad Amerike i niko ne zna ko ga je, kada i zašto pomerio, piše Bi-Bi-Si.
Skinet-1A je postavljen da prenosi komunikaciju britanskih snaga, ali je prestao da radi posle nekoliko godina. Očekivalo se da će gravitacija povući satelit dalje na istok, ali se činilo da su sredinom 1970-ih njegovi potisnici bili ispaljeni, premeštajući ga na novu lokaciju. Istraživanje dr Stjuarta Ivsa i Rejčel Hil iz Nacionalnog arhiva nije otkrilo nikakve zapise o zvaničnim transferima ili uputstvima za aktiviranje potisnika.
dr. Eves je pretražila stare satelitske kataloge, Nacionalni arhiv i razgovarala sa stručnjacima za satelite širom sveta, ali nije uspela da pronađe nijedan trag. Ovo „premeštanje” britanskog satelita tako postaje jedna od najvećih aktuelnih svemirskih misterija. Intrigantno je da ključne informacije o nekada vitalnoj nacionalnoj bezbednosti mogu jednostavno da nestanu.
Možda bi bilo primamljivo upustiti se u teoriju zavere ili dve, ne samo zato što je teško čuti ime “Skinet” bez razmišljanja o zlonamernom, samosvesnom sistemu veštačke inteligencije (AI) u filmskoj franšizi Terminator. Ono što znamo je da je Skinet-1A proizveden u Sjedinjenim Državama od strane sada nepostojeće vazduhoplovne kompanije Philco Ford i da je lansiran u svemir na raketi Delta američkog vazduhoplovstva.
Graham Davison, tadašnji menadžer Skajneta, sugeriše da su SAD možda privremeno preuzele kontrolu nad satelitom tokom održavanja u britanskom RAF Oakhangeru.
Sada, na 105 stepeni zapadne geografske dužine, satelit rizikuje da se sudari sa drugim objektima, jer svakog dana prolazi u krugu od 50 km od aktivnih satelita, upozorava dr Ivs. Ministarstvo odbrane Velike Britanije nadgleda Skinet-1A, ali bez manevarske sposobnosti, mrtvi satelit je postao potencijalna pretnja.
„Komadi svemirskog otpada su poput tempiranih bombi“, primetila je Moriba Jah, profesor vazduhoplovnog inženjerstva na Univerzitetu Teksas u Ostinu. “Moramo da izbegnemo ono što ja nazivam događajima super-ekspanzije. Kada ove stvari eksplodiraju ili se nešto sudari sa njima, stvaraju se hiljade komada krhotina koji tada postaju opasnost za nešto drugo do čega nam je stalo.”
Kako se zagušenje svemira povećava, Skinet-1A je podsetnik na potrebu za naprednijim tehnologijama za odlaganje svemirskog otpada i važnost sistematskog zadržavanja podataka u operacijama nacionalne bezbednosti.
