Iako često ne razmišljamo o zdravlju bubrega dok se ne pojave problemi, svakodnevna ishrana može imati značajan uticaj na njihovu funkciju i dugoročno zdravlje.
Bubrezi su jedan od najvažnijih organa u ljudskom telu, a njihov zadatak je neprekidno filtriranje toksina i održavanje ravnoteže tečnosti.
Mnoge namirnice koje se uobičajeno smatraju bezopasnima mogu zapravo predstavljati dodatno opterećenje za bubrege, posebno ako se konzumiraju u većim količinama ili kod osoba koje već imaju smanjenu bubrežnu funkciju.
Zeleno lisnato povrće poput spanaća i blitve sadrži visoke količine oksalata i kalijuma, što kod osetljivih osoba može povećati rizik od stvaranja bubrežnih kamenaca . Iako termička obrada može smanjiti oksalate, nivo kalijuma i dalje ostaje visok, zbog čega se često kao blaže alternative preporučuju kelj ili kupus.
Iako nijedna namirnica ne može čudotvorno da “izleči” probleme sa bubrezima, uključivanje određenog voća u ishranu obezbeđuje esencijalne hranljive materije, antioksidante i hidrataciju.
Energetski napici mogu preopteretiti bubrege zbog visokog sadržaja kofeina i šećera.
Veliki problem predstavljaju i gotova i konzervirana jela koja sadrže znatne količine soli. Primera radi, samo jedna porcija gotove supe može sadržati i do 900 mg natrijuma, što dodatno opterećuje bubrege i može uticati na povišen krvni pritisak . Stručnjaci savetuju pripremu domaćih obroka ili izbor proizvoda sa smanjenim sadržajem soli.
Gazirana pića, naročito tamna, često sadrže fosforne aditive koji se lako apsorbuju i mogu negativno delovati na krvne sudove i bubrežnu funkciju. Zdravija alternativa su voda ili mineralna voda uz dodatak prirodnog voćnog soka.
Prerađeno meso, poput suhomesnatih proizvoda i gotovih sendviča, bogato je solju i konzervansima, što dodatno opterećuje bubrege. Mnogo bolji izbor je sveže pripremljeno meso kod kuće.
Sličan problem predstavljaju i smrznuta gotova jela koja često sadrže skrivene količine natrijuma. Redovno proveravanje deklaracija može pomoći u odabiru zdravijih opcija sa nižim udelom soli.
Voće i povrće bogato kalijumom, poput banana, avokada i pomorandži, može predstavljati rizik za osobe sa oslabljenom funkcijom bubrega jer višak kalijuma može dovesti do ozbiljnih komplikacija. U tim slučajevima sigurniji izbor su jabuke, bobičasto voće i grožđe.
Integralne žitarice i smeđi pirinač, iako nutritivno vredni, sadrže više fosfora i kalijuma, što može biti problematično kod bubrežnih pacijenata. Kao blaže alternative preporučuju se beli hleb, heljda ili bulgur.
Alkohol dodatno dehidrira organizam i otežava rad bubrega, posebno kada se konzumira u većim količinama. Preporučuje se umerenost i unos vode između alkoholnih pića kako bi se smanjio negativan uticaj.
Tamna boja urina najčešće je posledica nedovoljnog unosa tečnosti, ali se javlja i kao posledica konzumiranja određene hrane. Ipak, tamnija boja urina može da bude znak otkazivanja bubrega.
Otkazivanje bubrega, ili krajnja bolest bubrega (ESKD), nastaje kada bubrezi više nisu u stanju da filtriraju otpad i toksine iz krvotoka, bez dijalize ili transplantacije bubrega.
Stručnjaci takođe upozoravaju na prekomernu konzumaciju crvenog mesa, koje je u studijama povezano sa povećanim rizikom od bubrežnih problema. Zamena samo jedne porcije crvenog mesa nedeljno drugim izvorom proteina može značajno smanjiti taj rizik.
Izvor: b92
