Bal­kan ni­je pe­ri­fe­ri­ja ni EU, ni NA­TO sa­ve­za

Evrop­ski put Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne može i tre­ba da bu­de sva­ka­ko pod­strek za NA­TO in­te­gra­ci­je, sma­tra mi­nis­tar od­bra­ne Zu­kan He­lez.

“Većina čla­ni­ca EU su i čla­ni­ce NA­TO sa­ve­za. Po­red SAD i još ne­kih ze­ma­lja ko­je su čla­ni­ce NA­TO-a izvan Evro­pe, do­bar dio čla­ni­ca NA­TO-a je iz EU, ta­ko da su to dvi­je gru­pa­ci­je ko­je su ve­oma blis­ke i po­ve­za­ne. Mi­slim da će na­kon otva­ra­nja pre­go­vo­ra u BiH bi­ti re­la­ksi­ra­na po­li­tička si­tu­aci­ja. I mi­slim da ćemo moći na mi­ru da­lje da ra­di­mo na otva­ra­nju po­glav­lja i nji­ho­voj re­ali­za­ci­ji, a sva­ka­ko i da ispu­nja­va­mo ono što su NA­TO stan­dar­di”, kaže He­lez za “Oslo­bođenje”.

Pod­vlači da je na­ma, po­red član­stva u EU, pri­ori­tet i član­stvo u NA­TO sa­ve­zu, a što je i za­kon­ska oba­ve­za.

“EU i NA­TO su dvi­je or­ga­ni­za­ci­je, pro­ce­si su odvo­je­ni, ali je to je­din­stven ge­opo­li­tički pros­tor, do­da­tno ojačan međuso­bnim aranžma­ni­ma, po­put ‘Ber­lin’ i ‘Ber­lin plus’ okvi­ra. Osim be­ne­fi­ci­ja za čla­ni­ce, u smi­slu iz­bje­ga­va­nja du­pli­ci­ra­nja re­sur­sa i akti­vnos­ti, upra­vo taj okvir na­slo­nje­nos­ti, ko­or­di­na­ci­je i sa­ra­dnje dvi­je or­ga­ni­za­ci­je u do­me­nu od­bra­ne omo­gućava za­je­dničko dje­lo­va­nje u BiH i pre­ma BiH. EU ima sop­stve­ne aranžma­ne u do­me­nu od­bra­ne i si­gur­nos­ti, ko­ji se na­kon rus­ke agre­si­je na Ukra­ji­nu na­do­građuju dra­ma­tičnom brzi­nom. Ipak, za te­ri­to­ri­jal­nu si­gur­nost čla­ni­ca EU ključan je NA­TO. Po­kre­ta­njem ra­ta pro­tiv dru­ge države na europ­skom tlu, Ru­si­ja je i ci­je­li naš re­gi­on vra­ti­la u vri­je­me u ko­jem te­ri­to­ri­jal­na si­gur­nost ovih blo­ko­va ni­je pi­ta­nje član­stva, već geo­gra­fi­je”, kaže Nedžma Džana­no­vić Mi­raščija, pro­fe­so­ri­ca na Fa­kul­te­tu po­li­tičkih na­uka UN­SA.

Do­da­je da ono što je pre­os­ta­lo i za EU i za NA­TO jes­te da u pred­sto­jećem pe­ri­odu us­kla­de i di­na­mi­zi­ra­ju in­te­gra­ci­ju no­vih čla­ni­ca s re­al­nošću, geo­gra­fi­jom i po­tre­bom ot­kla­nja­nja ma­li­gnih uti­ca­ja i pri­je­tnji ko­je ne­kon­tro­li­ra­no na­oružava­nje for­mal­no voj­no neu­tral­nih država pred­stav­lja.

“Sva­ki ko­rak u prav­cu kon­so­li­di­ra­nja ovog pris­tu­pa, pa i odo­bra­va­nje počet­ka pre­go­vo­ra BiH sa EU od stra­ne čla­ni­ca, do­pri­nos je euroa­tlan­tskom si­gur­no­snom okvi­ru”, na­vo­di Džana­no­vić Mi­raščija.

Ni­ko­la Lu­nić, iz­vršni di­re­ktor Sa­ve­ta za stra­te­ške po­li­ti­ke, is­tiče da, iako su europ­ske i euroa­tlan­tske in­te­gra­ci­je po­tpu­no ne­za­vi­sni pro­ce­si, ni EU ni NA­TO neće do­zvo­li­ti es­ka­la­ci­ju ten­zi­ja u re­gi­onu za­pa­dnog Bal­ka­na, u ko­jem bi Ru­si­ja mo­gla odi­gra­ti ulo­gu ka­ta­li­za­to­ra.

“Po­se­bno će se vo­di­ti računa o rus­kom po­ten­ci­ja­lu za des­ta­bi­li­za­ci­ju re­gi­ona, što će za­hte­va­ti brze afir­ma­ti­vne po­li­tičke od­go­vo­re, po­put iz­gle­dnog pro­ši­re­nja obe or­ga­ni­za­ci­je, što je na­ju­spe­šni­ji ge­opo­li­tički me­ha­ni­zam. Re­gi­on za­pa­dnog Bal­ka­na ne pred­stav­lja pe­ri­fe­ri­ju Evrop­ske uni­je ili Ali­jan­se, već njen “me­ki trbuh”, ko­ji je već oda­vno ve­zao pri­vre­dni ra­zvoj i ge­opo­li­tičku su­dbi­nu za evrop­ske vre­dnos­ti. Za­to ovaj tre­nu­tak ze­mlje za­pa­dnog Bal­ka­na tre­ba da po­sma­tra­ju kao glo­bal­nu opa­snost za ci­vi­li­za­ci­ju, ali i pri­li­ku da se po ubrza­noj pro­ce­du­ri, oslo­nje­noj ugla­vnom na po­li­tičke odlu­ke, a ma­nje na dos­ti­gnu­te stan­dar­de, in­te­gri­šu i u Evrop­sku uni­ju, ali i u ko­le­kti­vni sis­tem be­zbe­dnos­ti”, na­gla­ša­va Lu­nić.

Pod­sje­ti­mo, mi­nis­tri­ca vanj­skih po­slo­va Nje­mačke Ana­le­na Ber­bok uoči po­sje­te Crnoj Go­ri i Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni ka­za­la je da su ze­mlje za­pa­dnog Bal­ka­na neo­dvo­ji­vi dio Evro­pe. Is­ta­kla je da je Crna Go­ra već go­di­na­ma nji­hov sa­ve­znik u NA­TO-u.

Azra Ka­ras­ta­no­vić, iz­vršna di­re­kto­ri­ca Atlan­tskog sa­ve­za Crne Go­re, uka­zu­je da smo svje­do­ci “in­ten­zi­vni­jem akti­vi­ra­nju re­gi­onal­nih pro­ksi­ja, čija re­to­ri­ka po­ne­kad do­bi­ja i ka­ra­kter di­rek­tnih pri­je­tnji, čime se nas­to­je des­ta­bi­li­zo­va­ti iona­ko osje­tlji­vi po­li­tički i druš­tve­ni sis­te­mi ze­ma­lja re­gi­ona i ti­me uda­lji­ti ne sa­mo od euroa­tlan­tskog, već sa­da i od europ­skog pu­ta”.

“Upra­vo je u tom smi­slu član­stvo u NA­TO-u važno za Crnu Go­ru, ali i za re­gi­on. Sta­bil­no i bez­bje­dno okruženje su pre­du­slov na­pret­ka ko­ji Crna Go­ra mo­ra da nas­ta­vi da os­tva­ru­je na pu­tu ka pu­nim evrop­skim i euroa­tlan­tskim in­te­gra­ci­ja­ma i re­for­ma­ma”, na­gla­ša­va Ka­ras­ta­no­vićeva.

Is­tiče da član­stvo u NA­TO-u omo­gućava po­moć, ek­sper­ti­zu, ali i jačanje bez­bje­dno­snih i oba­vje­štaj­nih ka­pa­ci­te­ta ne­op­ho­dnih u iden­ti­fi­ka­ci­ji, pre­ven­ci­ji i re­ago­va­nju na sve snažni­je hi­bri­dne pri­je­tnje, ma­li­gne uti­ca­je i dru­ge iza­zo­ve ko­ji­ma je Crna Go­ra i te ka­ko izložena, a ko­ji će se sa­mo usložnja­va­ti.

“U ovom kon­tek­stu, sma­tram da pos­to­ji značajan pros­tor za na­pre­dak ka­da je u pi­ta­nju ko­ri­šte­nje ovih me­ha­ni­za­ma od Crne Go­re. NA­TO i EU in­te­gra­ci­je su dva kom­ple­men­tar­na pro­ce­sa, jer ispu­nja­va­nje kri­te­ri­ju­ma i re­for­mi ne­op­ho­dnih za član­stvo u NA­TO-u jača in­sti­tu­ci­je sis­te­ma i ka­pa­ci­te­te, pod­stiče sta­bil­nost i pri­pre­ma ze­mlju za da­lje re­for­me u ključnim oblas­ti­ma pra­vo­suđa, vla­da­vi­ne pra­va i bor­be pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je ko­ji su ne­izos­ta­vni na pu­tu ka EU”, kaže Ka­ras­ta­no­vićeva.

Objav­lji­va­nje ovog tek­sta je di­je­lom fi­nan­si­ra­no gran­tom Mi­nis­tar­stva spo­ljnih po­slo­va Sje­di­nje­nih Ame­ričkih Država (De­par­tment of Sta­te). Miš­lje­nja, na­la­zi i za­ključci ko­ji su ov­dje na­ve­de­ni pri­pa­da­ju auto­ri­ma i ne odražava­ju nužno miš­lje­nja, na­la­ze i za­ključke Mi­nis­tar­stva spo­ljnih po­slo­va Sje­di­nje­nih Ame­ričkih Država. 

nezavisne.com