Ove šupljine u zidovima glečera nastaju kad kiša i otopljena voda otiče sa lednika, probijajući svoj put prilikom čega nastaju najneobičniji oblici. U letnjim mesecima, kada se glečer povuče, ovaj zamrznuti krajolik se menja i nove pećine i šupljine se pojavljuju tokom zime.
Ovaj neverovatan prirodni fenomen je prosto naterao turiste da ga sve češće posećuju, kako bi uživali u njegovoj vanzemaljskoj lepoti. Međutim, ovo neprirodno plavo čudo prirode se topi iz dana u dan sve više, i nestaje praktično pred našim očima.
Prizori koji tada nastaju su izuzetno atraktivni i fotogenični, pa turisti u organizovanim grupama kreću u obilazak i istraživanje unutrašnjosti glečera. Jedan od najpoznatijih glečera je Breidamerkurjokull u Nacionalnom parku Vatnajökull, oko 380 kilometara istočno od Rejkjavika. On se prostire na oko 17 kvadratnih kilometara, i prekriva veliku i duboku dolinu koja se spušta do oko 300 metara ispod nivoa mora.
On se na veliku žalost povukao, nestalo je dosta njegove površine u poslednjih 50 godina. Klimatske promene tope glečere na Islandu brže nego što se mogu oporaviti, ugrožavajući njihovo postojanje. Naučnici se boje, ukoliko se nastavi ovakav trend, da njih za 150 godina neće biti uopšte.
Organizovane turističke ture obilaska i glečera i pećina pre svega za cilj imaju podizanje svesti o klimatskim promenama. Danas su sve popularniji, postoje grupe od čak 300 do 400 turista koji ih u organizovanim turama posećuju. Pećine se mogu obilaziti u periodu od novembra do marta meseca, dok je vreme još uvek hladno.
