“Bila sam najbolji đak u razredu, ali u to vreme se ženska deca nisu preterano školovala, pa sam ja ostala sa šest razreda. Vrlo često sam učitelju odgovarala u stihovima, pa je on uvdeo moj talenat”, kaže ova baka pesnik sa Zlatibora
Iako je školovanje prekinula, to Milojku nije sprečilo da i dalje piše pesme i da praktično polupismena izda Zbirku pesama za decu.
“Pišem sve vrste pesama, ali najviše one za najmlađe. Izdala sam za njih jednu zbirsku pesama, prodato je skoro sve. A, meterijala imam još za jednu knjigu. Stihovi i inspiracija sami nadolaze. Sve što se dešava oko mene opisujem kroz stih. Međutim, znam da sastavim i ove moderne pesme za pevače, ali dosta sam opisivala i događaje iz našeg sela”, rekla je Milojka za RINU.
Ona se priseća vremena kad su seljanima branili da vode stoku na ispašu, jer se proplanak pošumljavao i tad je nastala pesma koju ova planinka zna napamet.
“Jadan seljak, jadna mu života.. do kad više i ova sramota? Jadna krava po štali riče.. je li gladna, šta se koga tiče. Šta će seljak žao mu je krave, potera je da joj nađe trave, kravu tera, a srce mu bije, tero bi je jadan, al ne smije”, izrecitovala je Milojka bez problema ove stihove koje je pisala pre skoro 50 godina.
Mnoge pesme nastale su upravo na zlatiborskim pašnjacima i livadama na kojima je provela najveći deo svog života čuvajući krave i ovce, pa je tako opisala i sve lepote ove planine i naravno ponovo izrecitovala nam pesmu bez greške:
“A da mi je umeti i znati moj Zlatibor opisati. A ko može na Zlatibor doći, a njegove lepote ne proći? Videti selo Šljivovicu, Šargansku osmicu, probati užičkoga kajmaka i pršut iz sela Mačkata.. Mladi su grešku napravili, što su svoja sela napustili. Nema pesme i lepih devojaka, ni jeleka ni opanaka. Školska zvona ne čuju se više, na vratima – zatvoreno piše!”
Ovako je pesnikinja opisala svoj kraj, koji najviše voli a čija domaćinstva iz godine u godinu postaju sve praznija. Najviše pesama napiše tokom dugih zimskih meseci, kada je seoskih poslova upola manje nego preko leta. Za pesmu “Zabranjena zona” misli da bi bila pravi hit kada bi došla u prave ruke.
“Ti si moja zabranjena zona po kojoj se ne smije da se kreće. Ja sam čuvar što slobodno hoda, do tvog srca i do naše sreće. Ti si moja zabranjena zona u kojoj naša ljubav živi, zato niko nek ne pokuša ja sam zonu zauzeo prvi. Ti si moja zabrnjena zona, a u kojoj lozinka postoji, tudje neću, ali svoje ne dam i zato se nikog ne bojim”, recituje samouka pesnikinja sa Zlatibora.
Da li se Milojki desila neka zabranjena ljubav, pa je ova pesma tako nastala nije želela da nam otkrije. Njene komšije takođe su zadivljene talentom koji poseduje, i često se iznenade kad ih umesto pozdrava na vratima dočeka sa stihovima.
“Ona to piše i sastavlja od kad znam za nju, ali ono što meni nije jasno kako ona u ovim godinama sve to zapamti i zna da nam izrecituje”, izjavila je prva Milojkina komšinica Dunja Đurović.
