Nostalgičari i dan danas tvrde da su nekada automobili bili po mnogo čemu kvalitetniji i bezbedniji, a njihovi funkcionali, iako prostiji – u većini slučajeva neuporedivo bolji. Da li se (i u čemu) savremeni stručnjaci sa njima slažu i koje su to funkcije potpuno nestale iz savremenih četvorotočkaša?
Čovečanstvo je duboko zagazilo u eru autonomnih vozila koja se mogu pohvaliti mnoštvom pametnih opcija: upravljanje glasom, samostalna vožnja i prepoznavanje ulica su samo neke od njih. Kako tehnologija napreduje, pojedini auto delovi i omiljene funkcije polako postaju samo blede uspomene, a jedno je neosporno – današnjim automobilima, pored svih naprednih, opcija nedostaje “ono nešto”.
Prozori sa ručnim podizačima
Sećate li se vremena kada ste morali fizički da okrećete ručicu kako biste otvorili ili zatvorili prozor? Danas je sve potpuno drugačije: živimo u svetu gde jedan klik na taster automatski otvara ili zatvara prozore i tek pojedini automobili, poput osnovnog modela Džip Vrangler-a ili Dačije Sandero, još uvek nude prozore sa ručnim podizačima za sve one koji vole jednostavnost.
Analogna instrument-tabla
Crna pozadina, bele brojke i narandžaste kazaljke – analogni instrument-table bile su vrlo jednostavne, a izuzetno pregledne. Danas su instrument-table digitalne, sa ekranima koji se mogu prilagođavati i prikazivati različite informacije, od navigacije, preko infomacija o potrošnji goriva, pa sve do medija. Dobile su nove funkcije, ali izgubile “dušu”.
Ventilacioni otvori za dotok svežeg vazduha
Uređaji za klimatizaciju vozila ranije su bili čist luksuz, pa su se za rashlađivanje koristili ventilacioni otvori, koji bi se otvarali i zatvarali zavisno od toga koliko svežeg vazduha treba da uđe u kabinu. Danas bi se malo koji vozač odrekao klime, budući da ona omogućava komfor u vožnji bez obzira na vremenske uslove.
Enterijer jarkih boja
U današnje vreme, enterijeri automobila su uglavnom minimalistički, izrađeni od neutralnih boja poput crne, sive, bele i bež. Međutim, tokom 80-ih i 90-ih enterijeri su bili daleko zanimljiviji. Šareni materijali, karirani uzorci i sedišta od velura bili su veoma popularni, a pojedini proizvođači su nudili i razne opcije za personalizaciju koje su odražavale ličnost vlasnika četvorotočkaša.
Skrivena svetla (pop-ap farovi)
Vlasnici klasičnih automobila kao što su Mazda Miata (MX-5) još uvek uživaju u ovoj zabavnoj karakteristici. Ovi farovi su bili zaštitni znak sportskih automobila 80-ih i 90-ih godina, poput Poršeovog modela 944 i Lamborginijevog Kauntaha. Danas, skrivena svetla su retkost zbog bezbednosnih propisa i standarda, ali su ostali omiljeni detalj među entuzijastima.
Telefoni u automobilu
Pre ere mobilnih telefona i integrisanih pametnih sistema, luksuzni automobili su često imali ugrađene telefone, a ova funkcija postala je popularna još tokom 70-ih godina. Prvi telefonski poziv iz automobila u Velikoj Britaniji obavljen je 1959. godine, koristeći radio-tehnologiju za povezivanje sa fiksnim linijama. Iako su bili ograničeni u funkcionalnosti i dostupnosti, ovi telefoni su predstavljali vrhunac tehnologije tog vremena.
Ručne parkirne kočnice
Oni koji su vozački ispit polagali pre 10 ili 15 godina se dobro sećaju te napetosti prilikom kretanja na uzbrdici, kada je trebalo sinhronizovano otpuštati parkirnu kočnicu, tražiti “vagu” na kvačilu i postepeno dodavati gas. Danas su one uglavnom zamenjene elektronskim parkirnim kočnicama koje se aktiviraju pritiskom na taster, zahvaljujući čemu je vožnja jednostavnija i manje stresna.
Ručno podešavanje radio stanica
Iako je radio i dalje sastavni deo svih automobila, potraga za omiljenom radio-stanicom nekada nije bila nimalo jednostavna kao danas. Broj memorijskih mesta bio je znatno manji (obično ograničen na 6, najviše 9 pozicija), a čak i kada bi se stanica podesila, šum i učestali prekidi su kvarili ugođaj. Bilo je to vreme kada je zajedničko slušanje radija bilo iskustvo koje je zahtevalo mnogo truda i još više strpljenja i kompromisa.
Fizički prekidači i dugmići
U poslednjih nekoliko godina proizvođači automobila su se fokusirali na velike, digitalne ekrane osetljive na dodir, bez prekidača i dugmića. Iako je ovo rešenje po mišljenju mnogih estetičnije, stručnjaci smatraju da ono nije nimalo bezbedno, jer odvraća pažnju vozača. Fizički dugmići omogućavaju intuitivnije i sigurnije upravljanje funkcijama automobila, a ovaj trend povratka klasičnom dizajnu je nešto što veliki broj vozača raduje.
Upaljači za cigarete
Upaljači za cigarete i pepeljare bili su standardni deo opreme do sredine 90-ih godina, sve dok stručnjaci u njemu nisu prepoznali rizik po bezbednost. Danas su upaljači evoluirali u “utičnicu” koja se obično koristi za auto-punjače, zahvaljujući čemu se baterija na uređajima više ne prazni toliko. Ovaj primer je jedan od boljih kada je reč o “recikliranju” funkcionala, odnosno davanju druge šanse nečemu što je već prevaziđeno.
RTbalkan.
