Preopterećen kalendar, sve veći rizik od povreda i potreba za boljim uslovima za tenisere mogli bi da promene lice profesionalnog tenisa. ATP razmatra niz reformi koje bi trebalo da rasterete igrače, drugačije vrednuju rezultate na najvećim turnirima i obezbede veću finansijsku sigurnost onima koji se nalaze na vrhu svetske liste, ali i onima koji se bore za mesto među najboljima.
Pitanje zdravlja tenisera ponovo je u prvom planu nakon problema sa kojima su se ove godine suočili Karlos Alkaraz i Janik Siner. Španac je zbog povrede desnog ručnog zgloba pauzirao četiri i po meseca i propustio dva grend slema, dok je Italijan, prema navodima iz dostavljenog teksta, zbog upale desnog kolena završio sezonu ranije nego što je planirao.
Predsednik ATP-a Andrea Gaudenci predložio je promenu sistema bodovanja, prema kojem bi rezultati na najvažnijim turnirima imali veću težinu. Ideja je da plasman i učinak na najvećim takmičenjima budu adekvatnije nagrađeni, bez potrebe da igrači dodatnim nastupima pokušavaju da nadoknade propuštene bodove.
U tom pravcu razmatra se i ukidanje pravila koje teniserima omogućava da tri slabija rezultata sa masters 1000 turnira zamene boljim učinkom na takmičenjima iz serije 500 ili 250. Time bi se smanjio pritisak da tokom sezone igraju više nego što je neophodno kako bi ostali konkurentni u borbi za plasman.
Promene se razmatraju uoči planiranog uvođenja novog masters 1000 turnira u Saudijskoj Arabiji, čime bi broj takmičenja tog ranga tokom godine porastao na deset. Upravo zato pitanje ravnoteže između širenja kalendara i zaštite zdravlja igrača postaje sve značajnije.
ATP istovremeno razmatra i ozbiljno povećanje finansijske podrške teniserima. Fond za bonuse na kraju sezone mogao bi da poraste sa 21,5 na 50 miliona dolara, dok je predviđen i fond od 25 miliona dolara za igrače koji godinu završe među 250 najboljih. Za penzione doprinose oko 300 tenisera izdvajalo bi se približno 30 miliona dolara godišnje.
Sa druge strane, od 2028. godine razmatra se smanjenje nagradnih fondova i obima takmičenja u konkurenciji parova. Deo tog novca bio bi preusmeren na nagrade u kvalifikacijama i ranim rundama singla, kako bi finansijska podrška bila dostupnija većem broju igrača.
Ukoliko predlozi budu usvojeni, tenis bi mogao da uđe u novu fazu razvoja. Ključno pitanje biće da li će reforme zaista doneti manje opterećenje za najbolje igrače i stabilnije uslove za one koji tek pokušavaju da se probiju u vrh svetskog tenisa.
