Pranjem zuba tri puta dnevno i redovnim odlascima kod stomatologa možete smanjiti rizik od razvoja više od 50 ozbiljnih zdravstvenih stanja, uključujući demenciju i artritis.
Odavno je poznato da oralno zdravlje utiče na celokupno blagostanje, a ranija istraživanja povezivala su širenje bakterija vezanih za bolesti usne duplje sa Alchajmerovom bolešću, karcinomima, kardiovaskularnim bolestima, dijabetesom i brojnim drugim stanjima.
Panel stručnjaka to je naglasio na godišnjoj konferenciji Američkog udruženja za unapređenje nauke (AAAS), koja je prošle nedelje održana u Arizoni, SAD.
“Sada treba da razmotrimo da održavanje zuba zdravima može biti povezano sa smanjenim rizikom od više od 50 sistemskih zdravstvenih stanja”, rekao je Alpdogan Kantarči, profesor na Stomatološkom fakultetu Univerziteta u Minesoti, na događaju pod nazivom “Usta kao vrata ka celokupnom zdravlju”.
“Istraživanja sada pokazuju da ljudi sa blagim ili umerenim oboljenjima, koji redovno peru zube, vode računa o oralnoj higijeni ili odlaze kod stomatologa na detaljno čišćenje, pokazuju znatno bolje kognitivne reakcije”, nastavio je.
Kantarči je istakao, parodontitis, agresivan oblik bolesti desni, kao ključni faktor rizika za razvoj stanja poput reumatoidnog artritisa i demencije. Kada bakterije iz oralnih infekcija dospeju u krvotok i mozak, izazivaju hroničnu upalu. Ona može podstaći imuni sistem da napadne zglobove, ali i ubrzati stvaranje plakova u mozgu koji ometaju rad neurotransmitera i dovode do kognitivnog pada. Ipak, ne postoji istraživanje koje sugeriše da bolesti desni direktno uzrokuju demenciju ili artritis.
Gde je u Evropi oralna higijena najlošija?
Iako Ujedinjeno Kraljevstvo često ima reputaciju loših zuba, i mnoge druge evropske zemlje suočavaju se sa problemima oralnog zdravlja. Studija iz 2022. pokazala je da je Norveška zemlja koja najviše vodi računa o zdravlju zuba, dok su Srbija, Letonija i Poljska bile na samom dnu liste.
Kada je reč o stomatološkim pregledima, Holandija je zauzela prvo mesto, dok su Portugal, Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo zabeležili najniže stope poseta stomatologu. Složena kombinacija socioekonomskih faktora stoji iza tih razlika – visoki troškovi, duge liste čekanja i udaljenost često onemogućavaju pristup stomatološkoj nezi.
Najpogođeniji su stariji ljudi: prema podacima Eurostata iz 2024. godine, osobe starije od 65 godina imaju znatno veće stope nezadovoljenih stomatoloških potreba u poređenju sa populacijom uzrasta od 16 do 44 godine.
Govoreći o britanskoj epidemiji gojaznosti, Kantarči je naveo da je oslanjanje zapadnog sveta na ultra-prerađenu hranu veliki krivac za pogoršanje dentalnog zdravlja:
“Iako mislimo da zapadni svet ima bolji pristup oralnoj nezi, iznenadili biste se koliko nas prerađena hrana, mekša ishrana, manjak kretanja, gojaznost i slično čine podložnijima bolestima desni – mnogo više nego u ostatku sveta.”
Najnovije istraživanje o oralnom zdravlju odraslih pokazalo je da 41 odsto stanovnika Ujedinjenog Kraljevstva ima karijes, što je značajan porast u odnosu na 28 odsto iz 2009. godine. Gotovo polovina ispitanika izjavila je i da im stanje zuba u velikoj meri utiče na svakodnevni život, piše Juronjuz.
Kantarči preporučuje da posebnu pažnju posvetite pranju zuba pre odlaska na spavanje, kao i nakon konzumiranja slatke hrane. Takođe savetuje korišćenje električne četkice i čišćenje jezika, jer on može sadržati jednako mnogo bakterija kao i zubi.
“Odgovor je vrlo jasan – moramo povećati svest o značaju oralnog zdravlja za naše celokupno zdravlje.”
Foto: Shutterstock/sebra
Izvor: B92
