Rusija će na jačanje vojnog potencijala NATO-a na Arktiku odgovoriti nizom mjera, između ostalog, preventivnim.
Ovo je rekao za Sputnjik specijalni izaslanik Ministarstva spoljnih poslova Nikolaj Korčunov.
Diplomata je konstatovao povećanu vojno-političku napetost na Arktiku zbog nekonstruktivne politike SAD i njihovih saveznika, posebno u kontekstu ruske specijalne operacije u Ukrajini.
“Kurs ka jačanju vojnog potencijala NATO-a u ovom regionu, uključujući i kroz ulazak Finske u alijansu i planirano uključivanje Švedske u nju, ukazuje na to da su u NATO-u prevagnuli vojni scenariji za osiguranje sopstvene bezbednost u severnim geografskim širinama na štetu bezbednosti drugih zemalja”, rekao je on.
Moskva će, upozorio je Korčunov, odgovoriti na ove izazove i pretnje “skupom neophodnih mera, uključujući i preventivne, koje proizilaze iz zadataka” koje je Vladimir Putin uneo u Koncept spoljne politike, kao i Strategije razvoja Ruske arktičke zone.
Prema njegovim rečima, Moskva će sa svoje strane nastaviti da promoviše međusobno poverenje na Arktiku u interesu osiguranja stabilnosti, konstruktivne saradnje i dijaloga.
Finska i Švedska su, u kontekstu događaja u Ukrajini u maju 2022. godine, podnele zahteve za ulazak u NATO. Finska je 4. aprila postala 31. članica alijanse.
Švedska aplikacija još uvek nije dobila konačno odobrenje Mađarske i Turske. Švedska je, kao članica Evropske unije, u pregovorima sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom pristala da, u zamenu za ratifikaciju aplikacije, pomogne u intenziviranju procesa pristupanja Turske EU.
Istovremeno, generalni sekretar NATO-a je istakao da pitanja pristupanja Švedske NATO-u i pristupanja Turske EU “nisu međusobno povezana”.
U avgustu je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao da je optimista da će se Švedska pridružiti alijansi ove jeseni.
