18. Maja 2026.

AR pijaca klasika: Kada je Lancia bila u istom košu s Ferrarijem

Lancia Aurelia B24 u verziji kabriolet predstavlja jedan od najprefinjenijih italijanskih otvorenih automobila pedesetih godina prošloga veka, i to je model koji je uspeo da spoji evropsku eleganciju sa uticajem tada rastuće američke fascinacije sportskim automobilima. Kada je 1954. godine predstavljena originalna Aurelia Spider, automobil je odmah postao simbol sofisticiranog mediteranskog luksuza. Dizajn Pininfarine doneo je fluidne linije, nisko vetrobransko staklo i gotovo skulpturalnu siluetu inspirisanu otvorenim Ferrarijevim modelima tog perioda.

Dvosed sa mekanim proporcijama krasili su minimalistički branici, karakterističan otvor na haubi i izrazito nisko panoramsko vetrobransko staklo. Međutim, upravo ta ekstremna posvećenost čistom dizajnu značila je da je originalni Spider bio gotovovo spartanski kada je reč o svakodnevnoj upotrebi. Nije imao podizače stakala, ozbiljnu zaštitu od vremenskih uslova niti praktične detalje koji su američki kupci tada već očekivali.

Zato je 1956. godine stigla druga serija Aurelije i sa njom potpuno novi kabriolet B24. Lancia je pažljivo odgovorila na sve kritike upućene prethodniku. Novo vetrobransko staklo dobilo je klasičniji nagib, vrata su postala viša i praktičnija, uvedeni su podizači prozora i spoljne ručice, dok je enterijer obogaćen zaključavajućom kasetom i novim instrumentima. Najvažnija promena bio je pravi sklopivi mekani krov koji je ovaj kabriolet pretvorio u znatno upotrebljiviji model u kategoriji grand turizmo.

Proizveden je ukupno 521 primerak između 1956. i 1958. godine, što ga čini retkim i danas izuzetno cenjenim kolekcionarskim automobilom. Mnogi poznavaoci marke smatraju upravo kabriolet najboljom evolucijom Aurelije, jer zadržava eleganciju originalnog Spidera, ali uz daleko veću praktičnost za duža putovanja.

Primerak sa šasijom B24S-1291 zauzima posebno mesto među preživelim automobilima. Reč je o jednom od poslednjih proizvedenih primeraka druge serije, sastavljenom u decembru 1956. godine. Zvanična dokumentacija potvrđuje da je automobil vraćen u fabriku početkom februara 1957, pre nego što je u aprilu iste godine dobio svoj sertifikat originalnosti.

Prvi vlasnik bio je Pjetro Randi iz mesta Lugo di Romanja, koji je automobil registrovao u junu 1957. godine. Već krajem jula iste godine Aurelia prelazi u Milano kod Đuzepea Triulcija, gde dobija nove registarske oznake. Automobil završava u Umbriji početkom šezdesetih godina, kod Đuzepea Anđelantonija, a porodica Anđelantoni zadržala ga je decenijama.

Automobil je prošao kompletnu restauraciju u radionici KCA iz Milana 1990. godine, a stanje u kojem se danas nalazi pokazuje koliko je pažljivo restauracija izvedena. Mehanički deo dodatno je obnovljen 2018. godine kod poznatog Lancijinog specijaliste Serđa Montija u Sesto San Đovaniju.

Posebnu vrednost ovom primerku daje činjenica da je reč o automobilu gde se sve brojke pokrivaju kao onog dana kada je napustio fabriku, sa originalnim motorom, menjačem, šasijom i prednjom osovinom. Automobil je zadržao i originalnu kombinaciju boja sa enterijerom od prirodne kože, dok se uz njega isporučuje i retki fabrički krov u istoj boji karoserije.

Ispod elegantne karoserije nalazi se jedan od najnaprednijih motora svog vremena. Automobil pokreće legendarni 2,5-litarski V6 koji razvija oko 118 konjskih snaga, što je sredinom pedesetih godina omogućavalo veoma ozbiljne performanse za luksuzni otvoreni model u kategoriji grand turizmo.

Agregat je poznat po izuzetno uglađenom radu, linearnom razvoju snage i karakterističnom dubokom zvuku koji je Aureliju izdvajao od konkurencije. Snaga se prenosi preko četvorostepenog manuelnog menjača smeštenog pozadi, što doprinosi idealnijem rasporedu mase i stabilnijem ponašanju u vožnji.

Sa originalnom italijanskom dokumentacijom, istorijskim registracionim zapisima i autentičnim karakterom pedesetih godina, ovaj kabriolet Aurelia B24 ostaje jedan od najsofisticiranijih simbola italijanske automobilske umetnosti posleratne ere.