Kako za portal N1 objašnjava dr Nataša Sikanić, psihijatar i psihoterapet, naziv antidepresivi nije najadekvatniji, jer se pored lečenja različitih vrsta depresivnih poremećaja, koriste se i za brojna druga stanja, kako u psihijatriji, tako i u psihosomatskoj medicini.
Ova grupa lekova obuhvata različite grupe medikamenata, od kojih su najčešće korišćeni Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI). Pored ove grupe lekova u upotrebi je još dosta vrsta, koji su zajedno svrstani u grupu antidepresivi.
Istine i zablude o antidepresivima
„Kao i o mnogim temama u psihijatriji, i o antidepresivima postoje mnoge zablude i neistine zbog čega pacijenti izbegavaju da ih uzimaju, iako su im prepisani. Jedna od najvećih zabluda u vezi sa antidepresivima je verovanje da će ta vrsta leka da utiče na promenu ličnosti, da izmeni ponašanje, da osoba više neće biti ista i slično. Ovo verovanje je u potpunosti netačno“, kaže dr Sikanić.
Nuspojave antidepresiva
„Antidepresivi se koriste za lečenje simptoma određenog poremećaja i utiču na povlačenje tih simptoma, koji u značajnoj meri ometaju osobu u svakodnevnom funkcionisanju i poboljšavaju stanje, a ni na jedan način ne menjaju čovekove osobine i ponašanja, objašnjava psihijatar.
Pored toga, mnogi pacijenti imaju i strah od nuspojava antidepresiva, koje postoje, ali su najčešće gotovo neprimetne.
„Druga velika zabluda u vezi sa antidepresivima je strah od neželjenih efekata i nuspojava. Pojavom interneta iako je o doneo mnogo pozitivnih stvari, dogodile su se i neke negativne, a to su brojni članci o antidepresivma koji su napisani od strane neproverenih ili nestručnih izvora. U ovim tekstovima nestručni i neprofesionalni autori iznose neistine ili poluistine u vezi sa veoma stručnim i profesionalnim temama. Antidepresivi mogu imati svoje nuspojave i neželjena dejstva, ali u najvećem broju slučajeva oni su veoma blagi, i povlače se sa dužinom uzimanja. Svaki psihijatar koji je propisao antidepresiv zna kako da izmeri rizike i benefite i na koji način da suzbije neželjena dejstva leka ukoliko se uopšte pojave. Veoma često se dešava da pacijenti koji imaju strah od uzimanja lekova, simptome straha tumače kao neželjena dejstva antidepresiva. Stoga je veoma važno imati poverenja u svog psihijatra i ukoliko dođe do pojave nekih simptoma obratiti se svom psihijatru, koji će znati na koji način da ih razreši“, kaže dr Sikanić.
Ona navodi da se često dešava da pacijent sa problemom u startu odbija korišćenje antidepesiva, iako za to nema objektivne razloge.
„Poremećaji koji se leče antidepresivima u osnovi imaju neki disbalans neurotransmitera koji se popravlja uz pomoć ove grupe lekova. Sa moje tačke gledišta, nema razlike u lečenju visokog krvnog pritiska, šećerne bolesti, ili nekih drugih telesnih bolesti ili lečenja depresije, anksioznih poremećaja, opsesivno kompulsivnog poremećaja. Kada se pacijentu prepiše lek za pritisak, ne postavlja se pitanje o potrebi za istim ili u vezi sa neželjenim efektima, tako treba da bude i kada se propiše antidepresiv. Razlika ne postoji. I suplementi mogu imati neželjene efekte, pa se uzimaju. Antidepresivi su stigmatizovani, bez pravog osnova“, dodaje dr Sikanić, ističući da pacijenta koji želi da izbegne antidepresiv uz tvrdnju da želi da pokuša da se „izleči sam“ uvek pita i da li bi sam lečio obolelo srce ili želudac.
Da li antidepresivi izazivaju zavisnost?
Prema rečima psihijatra, antidepresivi mogu da donesu dobrobit pacijentima kojima su propisani. Oslobađaju ih od simptoma koji su neprijatni, koji ih ometaju u funkcionisanju i značajno remete kvalitet života.
„Još jedna od čestih zabluda u vezi sa antidepresivima je pitanje zavisnosti. Pacijenti ih često odbijaju jer se plaše zavisnosti, nemogućnosti funkcionisanja bez leka, ili neprijatnih simptoma prilikom ukidanja antidepresiva. Ova grupa lekova ne izaziva zavisnost, ali naravno da postoji način kako se terapija obustavlja. Kako postoje pravila za uvođenje antidepresiva, tako postoje i pravila za njihovo ukidanje koja psihijatri poznaju. Nikako ne treba antidepresive ukidati na svoju ruku i bez dogovora sa svojim psihijatrom. Ova zabluda i postoji jer ljudi često ukidaju ove lekove na svoju ruku, nepravilno, i dobiju neke simptome koje posle prepričavaju i tumače kao simptome zavisnosti. Kada se antidepresiv ukida u pravo vreme i na pravi način, ne javljaju se nikakvi simptomi obustavljanja terapije“, objašnjava ona.
Naša sagovornica dodaje da se često u radu sa pacijentima susreće i sa pojavom da ih doktori drugih specijalnosti odvraćaju od uzimanja antidepresiva i savetuje da se u tom slučaju treba obratiti svom psihijatru.
Prema njenim rečima, antidepresiva se ne treba plašiti, već treba imati poverenja u svog psihijatra i zajedno sa njim razrešavati sve strahove i dileme u vezi sa uzimanjem tih lekova.
Dr Sikanić dodaje da često u sklopu psihijatrijskih poremećaja ispoljavamo ponašanja za koja nismo svesni da su posledica poremećaja, akoja nas značajno ometaju u funkcionisanju, razne nepotrebne brige, strepnje, izbegavanja i slično.
Kako deluju antidepresivi?
„Antidepresivi pored lečenja osnovnih simptoma značajno pomažu i u otklanjanju ovih simptoma u ponašanju, što značajno doprinosi poboljšanju kvalitet života. To su lekovi koji ne deluju trenutno, potrebno je vreme da uspostave svoje dejstvo i dovedu do poboljšanja, ponekad je to više nedelja ili više meseci, ali ne treba odustajati. Ova vrsta lekova je dizajnirana da se može uzimati duži vremenski period, i dužina uzimanja nikako ne treba da plaši, niti određuje težinu poremećaja“, kaže dr Sikanić.
Ona apeluje i da se ovi lekovi nikako ne smeju uzimati na svoju ruku.
„Često koristim metaforu da kada imate problem sa automobilom idete kod automehaničara, za dobru frizuru idete kod frizera, isto tako i za psihički balans i ravnotežu treba otići kod psihijatra“, kaze sagovornica za portal N1.
Dr Sikanić dodaje i da razne tehnike samopomoći, i neke pomoćne metode ne mogu da izleče osobu koja ima psihijatrijski problem.
Ona takođe kaže da su takve metode korisne i pomažu ukoliko imate psihički problem, ali samo uz psihijatrijsko lečenje. Nikako nisu dovoljne same za sebe, ukoliko patite od nekog psihijatrijskog poremećaja.
Izvor: N1
