Antibiotici mogu napraviti potpunu pometnju u želucu i dovesti do poremećaja njegove mikroflore. Dobra vest je da se pravilnom ishranom posledice uzimanja ovih lekova mogu umanjiti, a zdravlje želudačne sredine održati na optimalnom nivou.
Od kada je otkriven penicilin, 1928. godine, antibiotici su potpuno transformisali način borbe sa infekcijama. Ali, u procesu odbrane organizma od loših bakterija, stradaju i one dobre, koje se nalaze u našem želucu. Srećom, kod većine ljudi uzimanje antibiotika ima tek kratkotrajne posledice po želudačnu floru, ali se i one mogu sprečiti uz pravilan odabir namirnica.
“Način ishrane igra presudnu ulogu u oporavku želuca od terapije antibioticima”, navodi Pavel Kiela, imunobiolog na Univerzitetu Arizone.
U ovim namirnicama je spas za želudac
Preporuka stručnjaka je vrlo jednostavna – jedite što je moguće više namirnica koje su bogate vlaknima, jer one podstiču razmnožavanje dobrih, a usporavaju razvoj loših bakterija u stomaku. Količina unetih vlakana bi, tokom i nakon uzimanja antibiotika, trebalo da varira u rasponu od 21 do 38 grama dnevno zavisno od pola i uzrasta. Ove makronutrijente možete pronaći u raznim namirnicama: crni i beli luk, zeleniš, banane, špargla, artičoke, ovsene pahuljice, šargarepa, jabuke i mahunarke su odličan izvor vlakana, prenosi Njujork Post.
Stručnjaci preporučuju i unos fermentisane hrane
Na zdravlje želuca izuzetno dobro utiču i fermentisane namirnice, poput kefira, kombuhe, kiselog kupusa ili kimčija (pikantnog korejskog specijaliteta nalik srpskoj turšiji), koje u sebi sadrže različite kolonije dobrih bakterija. Osim toga, stručnjaci preporučuju da se tokom uzimanja antibiotika poveća i unos đumbira, koji dokazano umanjuje neželjena dejstva antibiotika poput mučnine, naduvenosti i pojave gasova. Đumbir možete kako dodavati u smutije, tako i iseckati i od njega napraviti čaj – u svakom slučaju njegovo dejstvo biće jednako dobro.
Probiotici mogu olakšati neželjena dejstva antibiotika
Probiotici su živi mikroorganizmi koji, kada se uzimaju u adekvatnim količinama, donose zdravstvenu korist našem organizmu. Živi mikroorganizmi su obično bakterije koje utiču na zdravlje, a s obzirom na to da u ljudskom telu postoje i dobre i loše bakterije, unos probiotika bi značio da se loše bakterije drže pod kontrolom. Oni mogu umanjiti i sprečiti tegobe dijareje povezane sa terapijom antibioticima, povećati apsorpciju hranljivih materija iz hrane i smanjiti rizik od uobičajenih infekcija, koje su posebno česte kada je imunitet već oslabljen. Stručnjaci napominju da bi njihova konzumacija trebalo da bude odobrena od strane lekara, jer i među probioticima postoje razlike u zavisnosti za koje bakterija su namenjene.
RTbalkan.
