Glumac Andrija Milošević je pre dve decenije došao u Beograd iz Crne Gore. On je živeo u jako teškim uslovima i jednom prilikom je ispričao kako su izgledali njegovi počeci.
On se danas trudi da pomogne drugim mladim glumcima i naglašava da se ne stidi što mu je prvi posao bio prodavanje novina.
– Tako je, i nije me bilo sramota da to radim. Znao sam da je taj novac koji sam zaradio mnogo pošteniji nego da sam ga stekao na drugi način. Trudim se da pomognem mladim glumcima. Nemam tu vrstu sujete, volim mlade i talentovane ljude. Lično sam to doživljavao od nekih divnih ljudi u mom životu koji su mi takođe pomogli – Milan Karadžić, Jagoš Marković, Boro Stjepanović, Svetozar Cvetković, koji me je pozvao da dođem u Atelje. Tada sam dobio ospice od sreće kada me je pozvao da radim predstavu – rekao je Andrija u jednom intervjuu za “Blic”.
Nešto kasnije iznajmili su mu stan, a tim divnim ljudima će Anrija uvek biti zahvalan.
– Tačno, divni ljudi su mi iznajmili stan u Maršala Birjuzova i kupili su mi kašike, tanjire, sve ono što treba za domaćinstvo tada, jer nisam mogao sebi da priuštim. Beskrajno sam im zahvalan i dan-danas – kaže glumac i dodaje da se dešavalo da nije imao odvoljno novca za hranu.
– Bio sam izrazito gladan i to mi je mnogo pomoglo u životu. Zahvaljujući tim situacijama danas mnogo znam bolje da cenim određene stvari u životu. Hrana usporava mozak – naveo je on u svom stilu.
Takođe je rekao da mu je najteži trenutak u životu bio kada je njegova majka bila bolesna i da se nerado priseća tog perioda.
– Jedan od najtežih trenutaka bila mi je mamina dijaliza i posle je imala transplantaciju bubrega. To je meni lično bio jedan od najtužnijih, najtežih trenutka u životu. Međutim, ona je to pobedila. Sada je u sve u najboljem redu. Otac mi je preminuo i to je isto jako težak period za mene, ali opet morao sam da idem dalje – opisao je glumac.
