”Nije završeno kako smo želeli”, počinje sa uzdahom Anđušić razgovor za Mocart Sport i nastavlja:
”Volim da kažem, a pričao sam i sa Željkom… Mnogo lepih trenutaka, ali i teških. Nije bilo sredine. Ove sezone je bilo baš teško. Posle te prve sezone, nebitno kakva je bila uloga na terenu, igra, zajedništvo i sve što smo doživeli, bilo je nezaboravno i ispisali smo istoriju. Vratili smo navijače, deca su se vratila na tribine i to mi je najdraže. Imaju želju da prate košarku i tu smo uradili jako lepu stvar”.
Ipak, verovatno je bilo mnogo lepo biti ponovo u Partizanu.
”Tako je. Bez obzira na teške trenutke, meni je drago što sam se vratio u Partizan. Ispisali smo zajedno istoriju. Neke stvari su mi se ostvarile što nikada nisam ni sanjao, bio sam na nekim utakmicama kapiten Partizana, što je malo ko doživeo. To su stvari koje ću pamtiti i naravno osvajanje ABA lige posle 10 godina i moj prvi trofej Jadranske lige u karijeri. To su lepe stvari koje su se dešavale i koje su za nezaborav. Iskreno, nije mi bilo lako kada sam gledao neke klipove… Bukvalno me rasplače. Rasplaču me trenuci zajedništva, jer sam želeo da moja deca odrastaju u tome. Da dožive da cela hala skandira ime njihovog tate. Bili su deo toga, to je nešto neprocenjivo i jako mi je drago što sam bio deo toga, uz sve teške trenutke kojih je bilo mnogo, kako individualno tako i timski”.
Anđišić je istakao da se samo lepe stvari pamte u crno-belom dresu.
”Trudiću se maksimalno da bude tako, da pamtim samo lepe stvari. Već sam rekao Željku da sam stvarno mnogo srećan, iako možda zvuči kao kliše, što sam sarađivao sa njim. Jedan od ciljeva u karijeri bio mi je da sa radimo zajedno, uz sve dobre i loše trenutke koje smo imali on i ja… Opet, jako mi je drago što smo radili zajedno, tako sam zaokružio priču, radio sam sa maltene svim našim vrhunskim trenerima što je veliko iskustvo. Ispunio sam san i ne želim da žalim ni za čim”.
Na kraju je došlo do zaključak da hemija u ekipi nije bila kao prošle sezone.
”Nije, definitivno nije. Kad to kažem, ne mislim u smislu da smo se svađali, da nismo pričali jedni sa drugima. Svi koji su došli tokom prošlog leta su sjajni momci. Pi Džej, Frenk, Poni… Sa svima sam u komunikaciji. Nismo isti karakteri, nismo se prosto uklopili, kao što je to bilo godinu pre sa Lesorom, Jamom, Papapetruom i Danteom”.
Danilo je iznenađen odlukom Partizana da promeni ceo tim za novu sezonu.
”Iskreno, iznenađuje me. Svi su očekivali remont ekipe, posle onakve sezone. Rekao sam – bila je neuspešna i tu nema šta da se krije. Neuspešna je bila u svakom smislu. Trebalo je da se desi remont ekipe, da bi se nešto uradilo. Da li sam očekivao u ovolikoj meri? Nisam. Ali, verujem da će Partizan i Željko da naprave dobar tim za sledeću sezonu, da će napraviti bolje rezultate”.
Srpski košarkaš je istakao šta ćemu najviše nedostajati u Partizanu.
”Navijači i pritisak. Koliko god to nekima smetalo, teško je nositi se sa tim nekada. Ali, to je jedan od razloga zašto sam se vratio. Nedostajao mi je taj pritisak rezultata, navijača, jer znaš šta 25.000 ljudi očekuje od tebe. To će mi možda najviše nedostajati, kada izađeš na zagrevanje sat vremena pre utakmice, vidiš 25.000 ljudi koji su tu da te pozdrave, u dobru i u zlu. To nikada neću zaboraviti, hvala im na tome. Možda je izlizana izjava, ali hvala im na podršci koju su mi pružili, ljubavi koju su mi pružili, što su bili pravi navijači i prepoznali su mene kao nekog ko voli klub, ko je dete Partizana, ko je bio tu i kada je bilo teško. Hvala im na svemu, nikad to neću da zaboravim, zauvek će ostati u mom srcu i ostaće posebni. Videćemo se nekom drugom prilikom, u nekim drugim ulogama. Na tribini jer više verovatno neće biti vraćanja”.
B92.
