Da je sukob samo između Rusije i Ukrajine, on bi već bio rešen, međutim, u pitanju je daleko širi sukob koji administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena vodi protiv Ruske Federacije, kaže jedan od vodećih američkih i globalnih vojnih i političkih stratega Gregori Kopli.
“Ova odluka predsednika Bajdena dovela je do nove polarizacije sveta i stvaranja oružanih blokova, time je podstaknuto formiranje novog strateškog saveza oko Rusije, Kine, Irana i drugih. Ono što je izazvalo rat u Ukrajini je insistiranje Bajdenove administracije na širenju NATO-a do samih ruskih granica, što je u najmanji ruku stvorilo “drugi hladni rat”, kaže on u razgovoru za “Politiku”.
Ocenjuje da su najnovije mere Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Nemačke i Poljske, da obezbede Kijevu tenkove, više simbolične nego realne vojne efikasnosti jer veći deo Evrope gubi zainteresovanost da podrži Ukrajinu.
“Savremeni trendovi na bojnim poljima, koji su došli do izražaja u Ukrajini i drugde, pokazuju nadmoć odbrane, a ne napada. To znači da su tenkovi krajnje ranjivi raznim protivtenkovskim naoružanjem, uključujući masovnu upotrebu dronova. Rusija raspolaže takvim oružjem i spremna je da se odbrani od ukrajinskih tenkovskih napada, kao što je Ukrajina bila sposobna da se odbrani – zahvaljujući zapadnoj podršci – protiv ranih ruskih tenkovskih napada. Ukrajina je bila u stanju da uništi dolazeće ruske tenkove uglavnom zahvaljujući poklonu modernog zapadnog protivtenkovskog oružja “džavelin”, mada Rusija nije angažovala najnoviju generaciju svojih tenkova. Postavlja se pitanje da li ukrajinski generali misle da bi njihovi tenkovi bili imuni u borbi sa masovnim ruskim protivtenkovskim oružjem, kada ukrajinska oklopna vozila krenu u ofanzivu”, smatra sagovornik “Politike”.
Zapadni tenkovi u Ukrajini mogu da dovedu do otvorenog sukoba NATO i Rusije
Kopli navodi da će nakon zimske ofanzive biti potrebni meseci da zapadni tenkovi postanu operativni u Ukrajini.
Drugo, kako dodaje, nijedna armija ne želi da stvori lanac snabdevanja, obuku, održavanja oružja, vojne ekspertize rezervnih delova i specifične municije – za više od jedne vrste tenkova.
“Sada Ukrajina dobija četiri nove vrste tenkova: 31 američki M1A1 “abrams”, 18 britanskih “čalandžer 2S”, “leopard 2S” iz Nemačke i Poljske, kao i avione iz Francuske. Biće verovatno i više tenkova, ali ih u svakom slučaju neće biti dovoljno da bi napravili razliku u ovom ratu, čak i da su stigli danas, pošto će posle ove zime mnoge stvari već biti rešene. Ipak, obezbeđenje tenkova od strane NATO-a intenziviraće sukob u Ukrajini do stepena da bi to mogao da postane otvoreni sukob između NATO-a i Rusije sa opasnim posledicama”, objašnjava.
Prema njegovim rečima, ako je reagovanje Rusije na širenje NATO-a početkom 2021. bilo slabo organizovano i predstavljalo nepotreban gubitak ljudstva i oružja, tako je i odbrana Ukrajine bila podjednako neorganizovana, pa i disfunkcionalna i bez strateškog plana.
Vojska bi mogla da smeni Zelenskog
Američki analitičar navodi da je vrlo verovatno da bi ukrajinski vojni establišment mogao da pokuša da ga obuzda ili ukloni sa položaja predsednika Vladimira Zelenskog.
“Podrška Zelenskom je počela da opada prilivom dokaza da je veliki deo strane pomoći otišao korumpiranim funkcionerima. Čak i da se u međuvremenu Bajdenova administracija priprema za “dogovoreni kraj rata”, ona ipak ostavlja iza sebe novi i ponovo polarizovani svet, pošto je Bajden još jednom uspešno gurnuo Moskvu u ruke Pekinga.
Kopli naglašava da Rusija ne može da prihvati poraz u ovom sukobu.
“Poraz bi rezultirao dezintegracijom Rusije, koja bi bila još katastrofalnija u poređenju sa raspadom Sovjetskog Saveza. Rusiji, ako želi da ostane svetska sila, potreban je pristup Crnom moru i globalnim okeanima. Ona ne može da se osloni na arktičke, baltičke ili dalekoistočne luke da bi dovoljno projektovala globalnu silu. Čak i pristup Crnom moru je nedovoljan. Ako SAD nisu spremne da prihvate pobedu Rusije u Donbasu – a to ostaje otvoreno pitanje – onda stvarno postoji rizik velike konfrontacije uz učešće NATO-a. To bi bilo katastrofalno za Rusiju, ali isto tako i za Ukrajinu, Evropu i SAD. NATO je potpuno nespreman za takav sukob, kao što nije spreman ni niko drugi. Današnji NATO je samo politička alijansa. Vojna kohezija NATO-a od 1989. godine više ne postoji. Međutim, Kina bi svakako imala velike koristi od rata Zapada sa Rusijom, što bi degradiralo zapadne, a posebno američke strateške sposobnosti”, zaključuje.
Zašto da se Srbija priključi NATO-u i EU kad se raspadaju?
Prihvatanje francusko-nemačkog plana, Srbiju bi učinilo irelevantnom, kaže Kopli.
“Francuska i Nemačka su nestrpljive da reše kosovsko pitanje, jer bi se u suprotnom odugovlačilo sa konsolidacijom i ulaskom Balkana u Evropsku uniju. Pitanje je zašto bi Srbija trebalo da se priključi NATO-u i EU. Obe ove organizacije se raspadaju. Članstvo Srbije u EU bi snažno ograničilo njen suverenitet i identitet, kao što je to bio slučaj s drugim članicama Unije. Francuska i Nemačka koriste članstvo u EU kao sredstvo da primoraju Beograd da prihvati njihov plan za “Kosovo”. Kakvu korist imaju Srbi od prilagođavanja pozicijama kosovskih Albanaca, koji svejedno ne žele kompromis sa Srbijom? U ovakoj situaciji ono što ide u prilog Srbiji jeste da odbija kompromisna rešenja dok ne dobije stvarne koncesije. Srbiji je takođe potrebna još jedna poluga da bi se rešila što izolovanija pozicija Republike Srpske, sada zatočenika disfunkcionalne države Bosne i Hercegovine”.
RT.
