Ekonomija evrozone primetno je porasla u prvom ovogodišnjem kvartalu, dok je istovremeno inflacija značajno pala. Ekonomski institut Ifo iz Minhena očekuje da će inflacija u zoni evra pasti ispod ciljana dva odsto do kraja 2024. godine.
Prema postojećim trendovima i prognozama, inflacija bi trebalo da opadne na godišnji prosek od 1,6 odsto u 2025, što je ispod ciljnog koridora Evropske centralne banke.
“Privreda će verovatno primetno ubrzati u letnjoj polovini godine. Realni prihodi nastaviće da rastu. Međutim, ublažavanje monetarne politike i rast globalne trgovine takođe će podstaći tražnju. Ukupna privredna proizvodnja u zoni evra će porasti za nešto manje od jedan odsto u 2024. U 2025. godini taj rast trebalo bi da bude na nivou od dva odsto”, piše Ifo u svojoj analizi.
Ekonomija Evropske unije je početkom ove godine počela jasniji oporavak, nakon dužeg perioda stagnacije. Iako je stopa rasta od 0,3 odsto za prvi kvartal 2024. godine i dalje “ispod procenjenog potencijala, ona je premašila očekivanja. Aktivnosti u zoni evra su se proširile istim tempom, označivši kraj blage recesije doživljene u drugoj polovini prošle godine. U međuvremenu, inflacija širom EU se dodatno ohladila u prvom kvartalu”, piše u zvaničnoj analizi na sajtu Evropske komisije.
Iako su kamatne stope stanovništvu već počele da padaju, bankarski krediti do sada nisu uspeli da se oporave, zbog dodatnog pooštravanja kreditnih standarda, ali posebno zbog smanjene potražnje preduzeća za kreditima širom tržišta EU.
Međutim, kako kamatne stope i dalje padaju, uslovi za postepeno širenje investicionih aktivnosti biće bolji i dodatno potkrepljeni snažnim finansijskim razduživanjem u prethodnim kvartalima.
“Uz produženu slabost u proizvodnom sektoru, zbog čega mnoga postrojenja rade ispod normalnih stopa iskorišćenosti kapaciteta, očekuje se da će se investicije u opremu ove godine samo neznatno povećati, pre nego što ubrzaju 2025. Očekuje se da će investicije u nestambenu izgradnju ostati otporne, što u velikoj meri odražava državnu infrastrukturnu potrošnju. Ipak, predviđa se da će investicije u stambene objekte nastaviti da se smanjuju jer kontinuirani pad cena nekretnina i još uvek veliko nagomilavanje zaliha opterećuju ponudu. Smanjenje stambene izgradnje trebalo bi da se nastavi i tokom 2025. godine”, piše Evropska komisija.
Nastavak slabe tražnje u Kini
Nasuprot pozitivnih izgleda za zonu evra i Evropsku uniju u celini, minhenski institut prognozira usporavanje kineskog privrednog rasta u letnjem periodu jer će povećanje zaliha sa početka godine verovatno dovesti do manje potražnje za industrijskom robom. Potražnja potrošača bi takođe trebalo da ostane slaba zbog tekućih problema (posledice ranijeg usporavanja, nerešeni problem na tržištu nekretnina). Međutim, očekuje se da će izvoz kineske robe značajno porasti kako globalna industrijska proizvodnja ponovo počne brže da raste.
U celini, ukupna ekonomska proizvodnja u Kini će verovatno porasti za 4,8 odsto u 2024. i za 4,2 odsto u 2025. godini.
Za Japan se predviđa rast od tek 1,0 odsto tokom sledeće godine, pre svega zbog slabog jena. Nacionalna valuta je na 38-godišnjem minimumu prema dolaru u ovom trenutku.
“U SAD će privatna potrošnja nastaviti da održava tražnju, iako njen rast neće biti tako snažan kao prethodne godine. Međutim, investicije će verovatno dobiti zamah krajem godine. Stambena izgradnja će takođe nastaviti da raste u predviđenom periodu. Međutim, za očekivati je da će fiskalna politika zauzeti oprezniji kurs, s obzirom na visok budžetski deficit. Potrošačke cene bi trebalo da porastu za tri odsto u 2024. i za nešto manje od 2,5 odsto u 2025. Ukupna privredna proizvodnja će se povećati za 2,2 odsto u 2024. i, samim tim, manje snažno nego u prethodnoj godini. Očekuje se da će u 2025. bruto domaći proizvod porasti za 1,8 odsto”, zaključuje Ifo.
Sve u svemu, očekuje se da će globalna ekonomija u 2024. i u 2025. godini rasti istim tempom, približno oko 2,5 odsto. Svetska trgovina, koja je opala u prethodnoj godini, verovatno će porasti za oko 1,5 odsto u tekućoj godini i za nešto manje od tri odsto sledeće godine.
Na kraju, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) nešto je optimističnija kada su u pitanju prognoze za ceo svet, jer predviđa ujednačen tempo od 3,1 odsto do kraja 2025. godine. Za američku ekonomiju, OECD predviđa 2,6 odsto na kraju 2023. i 1,8 odsto u 2025.
“Kako se američka privreda prilagođava visokim troškovima zaduživanja i ublažavanju domaće tražnje, usporavaće ekonomija u SAD”, zaključuje se u polugodišnjoj prognozi OECD.
