Ko bi rekao da „zarđalo gvožđe“ može biti ključ za budućnost čiste energije?
Na lokaciji bivše fabrike papira u Lincolnu, Maine, u toku je izgradnja najveće baterije na svetu za potrebe čiste energije. Ova monumentalna baterija, koja koristi inovativnu tehnologiju na bazi rđe, moći će da skladišti 8.500 megavat-sati energije, što je dovoljno da napaja oko 57.000 domova.
Tehnologija rđe i čista energija
Baterija, zasnovana na istraživanju „Form Energy“, koristi anodu od gvožđa i katodu koja koristi kiseonik iz vazduha. Kada je potrebna energija, kiseonik oksiduje gvožđe, oslobađajući elektrone i stvarajući struju. Kada ima viška energije iz obnovljivih izvora, proces se obrće – rđa se vraća u gvožđe.
Tehnologija iron-air baterija, koja je prvobitno razvijana još 1960-ih u NASA odeljenjima, postala je održiva zahvaljujući Form Energy-jevom dostignuću smanjenja troškova na oko 20 dolara po kilovat-satu. To je desetina trenutne cene litijum-jonskih baterija, čime ova tehnologija postaje idealna za višednevno skladištenje energije.
Pored svoje energetske uloge, projekt u Lincolnu revitalizuje napuštenu industrijsku infrastrukturu. Nekadašnja fabrika papira, simbol lokalne ekonomije više od jednog veka, zatvorena je 2015. godine, ostavljajući grad u ekonomskom zastoju. Ova transformacija simbolizuje širu tendenciju u SAD-u da se zapušteni industrijski objekti prenamene za projekte obnovljive energije.
Form Energy već realizuje slične projekte na lokacijama bivših čeličana i termoelektrana na ugalj širom SAD-a. Slični poduhvati, poput solarnih instalacija na rudnicima u Kentakiju ili planova za nuklearne reaktore na mestima zatvorenih termoelektrana, pokazuju potencijal za stvaranje novih “energetskih zajednica.”
Budućnost skladištenja energije
Baterija u Lincolnu, će biti operativna 2028. godine i nije jedini veliki projekt u Maine-u – kompanija Plus Power gradi konvencionalnu litijum-jonsku bateriju u Gorhamu. Međutim, iron-air baterija Form Energy-ja predstavlja test za novu tehnologiju višednevnog skladištenja energije, koja bi mogla promeniti način na koji SAD upravlja obnovljivim resursima, piše Popular Mechanics.
Benchmark.rs
