Ove godine predsednika biraju i Rusi i Amerikanci.
I dok iz Moskve još nema potvrde ko će s Putinom u izbornu trku, u Sjedinjenim Američkim Državama slika je malo jasnija – najizglednije je da će birati između Trampa i Bajdena, koje bi protivnici radije videli: jednog u zatvoru, drugog u staračkom domu.
Prvi ima 77, drugi 81. godinu.
Zvaničnu kampanju za drugi mandat u Beloj kući, američki predsednik Bajden počinje za dva dana – na treću godišnjicu od nasilnog upada Trampovih pristalica na Kapitol hil. Tog 6. januara brojali su se glasovi izbora na kojima je Bajden porazio Trampa.
Ovog šestog januara, demokrata će sa istorijskog mesta u Pensilvaniji tražiti reizbor, kako kažu u njegovom timu, argumentima da brani demokratiju i lične slobode.
“Iako je rekao pre prošlih izbora da će on biti predsednik jednog mandata, odavno je odlučio da bude ponovo kandidat i da se bori iz sve snage. On želi da pobudi nade demokrata da bi u istom okršaju on pobedio kao što je pobedio pre četiri godine. Ne možemo da budemo sigurni i da ono kako bi se ljudi ponašali pre četiri ne znači da će se tako i sada ponašati”, navodi Ljiljana Smajlović, kolumnistkinja Nedeljnika.
Siguran u sebe i u ubedljivu nakolonost republikanskih birača, Donald Tramp im poručuje:”Naši neprijatelji napadaju moju slobodu, jer ja vašu slobodu branim”.
Četiri optužnice i dve presude
A u prethodne tri godine protiv glavnog republikanca nanizale su se četiri optužnice i dve presude. Po istorijskim odlukama suda u Koloradu, pa u Mejnu, Tramp ne može da se nađe na glasačkom listiću unutarstranačkih izbora, koji samo što nisu. Jer je navodno pre tri godine podstrekavao pobunu protiv poretka.
“Kod građanstva takođe postoji načelni stav da je čitav ovaj proces politički motivisan i da bi Donald Tramp trebalo da učestvuje na izborima, no treba napomenuti da i dalje postoje solidne šanse da ishod bude suprotno od onoga koji Tramp očekuje, da se možda čak i ne donese odluka, nego da bude podeljen sud – da bude četvoro za, a četvoro protiv, pa da se onda pred državnim sudovim vode odvojeni procesi sa različitim ishodima”, navodi Milan Krstić, docent Fakulteta političkih nauka.
Tramp vodi protiv Bajdena
Verovatnoća postoji, ali je mala, potvrđuje Krstić. Dok se čeka odgovor na žalbe, Trampovi rivali sebi ne mogu da priušte da ga napadnu.
“Do poslednjeg gafa u vezi sa građanskim ratom i ropstvom, Niki Hejli je važila za nesporno prvu pratilju Donalda Trampa, dakle za nekoga ko ima najveće šanse ukoliko Donald Tramp odustane ili bude prinuđen da se povuče. Figurirala je i kao moguća kandidatkina za potpredsednicu, mada su njihovi odnosi u poslednje vreme nešto narušeni”, navodi Krstić,
I ankete, naročito u “kolebljivim” državama, pokazuju da Tramp vodi protiv Bajdena, doduše tek za dva procenta na nacionalnom nivou.
“U ovom momentu se čini da većina Amerikanaca, uključujući i one kojima on nije simpatičan, misli da su optužnice protiv Trampa ipak politički motivisane i da je cilj da se ukloni opasan politički rival iz trke i to okreće građane u njegovu korist”, navodi navodi Ljiljana Smajlović, kolumnistkinja Nedeljnika.
Spoljna politika među pet prioriteta Amerikanaca
Istraživanja pokazuju i da se kao retko kada spoljna politika našla među pet prioriteta Amerikanaca, sve više zbog Izraela, sve manje zbog Ukrajine.
Izbore po pravilu odlučuju ekonomija, sporna pitanja poput prava na abortus ili na nošenje oružja. U izbornom ciklusu koji se završava glasanjem 5. novembra birače opterećuju još i godine viđenih rivala – seniora Trampa i Bajdena.
