Većina glečera Zapadnog dela Stenovitih planina izgleda kao slika malih belih mrlja, (kada se taj deo nadleće avionom) koje su smeštene u neravnom pejzažu. Bela boja je snežni pokrivač, a na nešto nižem terenu se vidi sivo-plavi led.
Od sredine dvadesetog veka, američki zapad je izgubio skoro 300 glečera, dok se preostali drastično smanjuju zbog rasta globalnih temperatura. Nova studija upozorava da se nestanak leda ubrzava, ugrožavajući ekosisteme i zalihe pijaće vode.
Ubrzano topljenje glečera i funkcionalni nestanak
Sredinom prošlog veka, više od 1.450 glečera nalazilo se u planinskim predelima šest zapadnih američkih država. Danas, opsežan pregled objavljen u časopisu Zbornik Nacionalne akademije nauka pokazuje da se njihova ukupna površina smanjila za 35 odsto. Naučnici ističu da je oko 300 glečera “funkcionalno nestalo”, što znači da su svedeni na veličinu od oko dva fudbalska terena i da se više ne kreću.
Ovi masivni tokovi leda, snega i stenovitih masa nekada su dominirali planinskim vrhovima hiljadama godina unazad. Sada su svedeni na male “zakrpe” leda usled globalnog zagrevanja koje je izazvano sagorevanjem fosilnih goriva.
“Kada sam ovo shvatio, pomislio sam da je to mnogo više nego što sam očekivao”, rekao je Endru Fauntin, geograf sa Državnog univerziteta u Portlandu i glavni autor nove studije.
Regionalne razlike i skrivena utočišta
Topljenje se ne odvija istom brzinom širom Sjedinjenih Američkih Država. Najbrže stanjivanje beleži se u planinama Birtut-Absaroka u južnoj Montani, gde glečeri gube oko pola metra debljine godišnje. Sa druge strane, ogromni glečeri u državi Vašington na planinama Rejnir i Bejker smanjuju se znatno sporije zbog hladnijih leta i obilnijih snežnih padavina.
Istraživači su bili iznenađeni kada su otkrili da glečeri u Stenovitim planinama opstaju prvenstveno zbog svog jedinstvenog položaja u pejzažu. Preživeli glečeri naseljavaju zasenčene niše koje su manje izložene direktnom suncu, a dodatni sneg dobijaju od lavina, što ih štiti od nepovoljne regionalne klime.
Posledice za prirodu i ljude
Glavni značaj planinskih glečera leži u obezbeđivanju hladne vode za visoke alpske ekosisteme tokom sušnih kasnih leta. Delimičnim topljenjem oni snabdevaju potoke neophodne za preživljavanje riba i drugih oblika vodenog života prilagođenih hladnim uslovima. Pored ekološkog značaja, voda iz ovih glečera koristi se za poljoprivredu i proizvodnju hidroenergije.
Njihovo povlačenje donosi i nove opasnosti, jer za sobom ostavljaju strme morene, nakupine stenja koje više nisu poduprte ledom. Jaki tokovi vode od kiše ili topljenja glečera mogu da potkopaju ove formacije, izazivajući odrone i razorne tokove krša koji se obrušavaju niz planine.
“Postoji čitav niz opasnosti za koje nismo sasvim pripremljeni, a to nije samo činjenica da je led nestao, već da teren više nije stabilan”, istakao je Erik Rinjo, glaciolog sa Univerziteta u Kaliforniji u Irvajnu.
Izvor. RTS
