Intervju je izazvao oprečne reakcije u američkoj javnosti
Mediji u Americi imali su oprečne reakcije na intervju koji je poznati američki novinar Taker Karlson juče objavio sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ali jedno je sigurno – niko nije ostao ravnodušan.
“Brajtbart” je u prvi plan stavio Putinov poziv Vašingtonu da prihvati ruske interese i podstakne Ukrajinu na pregovore.
Oni pišu i da je ruski predsednik rekao da je njegova zemlja spremna da pregovara o razmeni zatvorenika koja bi uključivala novinara “Volstrit džornala” Evana Gerškoviča, koji je prošlog marta uhapšen u Rusiji, kao i da u zamenu za njega navodno želi “svog agenta uhapšenog u Nemačkoj”.
Navodi se i da je Putin rekao da ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski odbija da pregovara, kao i da je na Amerikancima da ga pritisnu da to uradi.
“Mi nikada nismo odbili pregovore. Trebalo bi da kažete ukrajinskom rukovodstvu da stane i sedne za pregovarački sto”, citirali su oni Putina.
“Zirodžeh” piše kako je Putin značajan deo intervjua posvetio ruskoj istoriji, kao i da je naglasio da je Ukrajina za vreme Sovjetskog Saveza dobila značajne teritorije koje su tradicionalno pripadale Rusiji.
Taj portal piše da je, kako je Putin rekao, okidač za sukob bio puč (Majdan) u Kijevu 2014. godine i da je ruski predsednik ponovio da je nakon Hladnog rata NATO obećao da se neće širiti na istok.
Liberalni mediji su intervju videli na dijametralno suprotan način, ali čak i Si-En-En piše da je “Putin ostvario propagandu pobedu”.
Na toj medijskoj mreži oštro su kritikovali Karlsona, koga nazivaju “desničarskim ekstremistom”, zbog toga što je “Putinu dao platformu za širenje svoje propagande”. Oni su Putina i Karlsona optužili da “šire apsurdnu teoriju zavere” da Ameriku ne kontrolišu izabrane elite, već duboka država.
“Blumberg” je iz intervjua izvukao da “Rusija još uvek nije postigla svoje ciljeve, ali da bi razmotrila pregovore ako bi SAD prekinule sa isporukama oružja Ukrajini”.ni navode da je, komentarišući predsedničke izbore u SAD, Putin rekao da ne veruje da bi promena u Beloj kući značajno uticala na situaciju u Ukrajini, zato što “to nije pitanje lidera, nego elita”.
“Blumberg” dalje navodi i da je Putin rekao da je imao “dobar lični odnos” sa predsednicima Džordžom Bušom Mlađim i Donaldom Trampom, dok sa Džozefom Bajdenom nije razgovarao “od pre početka SVO”.
Britanska agencija Rojters u prvi plan stavlja Putinovu izjavu da će se Rusija boriti za svoje interese “do kraja”, kao i da nema interes da “prošiti rat na druge države, poput Letonije i Poljske”.
Intervju ruskog predsednika Vladimira Putina američkom novinaru Takeru Karlsonu pokazao je koliko je ruski predsednik siguran u svoju snagu, piše list “Njujork tajms”.
“Sve u svemu, Putinovo ponašanje je naglasilo njegovo taktičko samopouzdanje dok su njegovi protivnici u nepovoljnom položaju”, navodi se u članku.
Ističe se da Ukrajina ima poteškoća na bojnom polju, pritom je i dalja vojna pomoć Kijevu zaustavljena u američkom Kongresu.
U međuvremenu, političari prijateljski nastrojeni prema Kremlju prikupljaju snagu sa obe strane Atlantika.
Intervju predsednika Rusije Vladimira Putina američkom novinaru Takeru Karlsonu na društvenoj mreži H ima više od 56 miliona pregleda.
Više od 167 hiljada ljudi je podelilo članak, a oznaku “Sviđa mi se” je postavilo više od 500 hiljada ljudi.
