„Sankcije nisu bacile rusku ekonomiju na kolena, kao što su mnogi predviđali. Rusija ne samo da se nosi s teškoćama nego i napreduje i stiče više uticaja i autoriteta u Aziji, Africi i Južnoj Americi nego što je imala još od raspada Sovjetskog Saveza“, pišu autori članka.
Statistički podaci, kako se navodi se članku, sugerišu da će se zapadne zemlje suočiti s visokom inflacijom i nestašicom energije, dok će ruska ekonomija rasti brže od nemačke ili britanske, a kasnije će nadmašiti i druge zapadne ekonomije, uključujući američku.
Istovremeno, konstatovali su autori, Rusija se dobro snalazi u vojnoj sferi, jer je uspostavila proizvodnju odbrambenih proizvoda, pre svega artiljerije i granata, dok Zapad oseća nestašicu municije izazvanu ogromnompodrškom Ukrajini.
Raste i diplomatski autoritet Rusije, posebno u Africi i Aziji. Zapadne zemlje, diskreditovane kolonijalizmom prošlosti i politikom sadašnjosti, gube uticaj na Bliskom istoku, u Africi i Latinskoj Americi, a ovi regioni traže saradnju s pouzdanijim partnerom – Rusijom.
Posebno se ističe jedna od vodećih uloga Rusije u tako uticajnim organizacijama kao što su Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS) i grupa BRIKS.
Posle početka specijalne operacije u Ukrajini, Zapad je pojačao sankcioni pritisak na Moskvu, izazvavši povećanje cena struje, goriva i hrane u Evropi i SAD.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je politika obuzdavanja i slabljenja Rusije dugoročna strategija Zapada, a ograničenja su zadala ozbiljan udarac celokupnoj globalnoj ekonomiji. Prema njegovim rečima, glavni cilj SAD i njihovih saveznika je pogoršanje života miliona ljudi.
SPUTNIK
