Priština u ovom trenutku nema nikakvu podršku za eventualni zahtev za članstvo u UNESKO-u
Ambasadorka Srbije pri UNESKO-u Tamara Rastovac Siamašvili izjavila je da je treći reizbor Srbije u Izvršni savet UNESKO-a jasan signal pozicije koju Srbija ima u svetu i da pokazuje koliko diplomatskog prostora ima u zaustavljanju inicijativa suprotnih njenim nacionalnim i državnim interesima, kao što je bila aplikacija Prištine za članstvo.
“Naš izbor je ogroman uspeh, pogotovo što smo jedini u okviru istočnoevropske grupe uspeli da postignemo reizbor. Dobili smo apsolutno najveći broj glasova, a pritom je kod nas bilo više kandidata nego mesta”, kazala je ona za “Večernje novosti”.
Prema njenim rečima, činjenica je da su zemlje prepoznale neophodnost da Srbija ostane u izvršnom savetu pokazuje koliko se vrednuje njen angažman i koliki ugled uživa u UNESKO-u.
Rastovac Siamašvili je naglasila da je ovo članstvo izuzetno bitno zbog pitanja tzv. Kosova, jer kako objašnjava, bilo kakav njihov eventualni zahtev bi morao da ide kroz izvršni savet, što Srbiju stavlja u veoma dobru poziciju.
“S druge strane, bilo kakav eventualni zahtev se kosi sa dominirajućim raspoloženjem u UNESKO-u, a to je snažno suprotstavljanje politizaciji. Ukratko, Priština u ovom trenutku nema nikakvu podršku za eventualni zahtev za članstvo”, kazala je.
Ona je dodala da je u toku Generalna konferencija i da nije bilo nagoveštaja da bi Priština mogla ponovo da podnese zahtev za članstvo, jer su shvatili da bi izgubili.
“Kandidovali su se 2015. i izgubili su na glasanju, na sledećem zasedanju 2017. nisu formalno podneli zahtev jer su bili obeshrabreni i posle toga nisu više ni pokušavali”, kazala je Rastovac Siamašvili.
Ona je naglasila da su četiri svetinje, Pećka patrijaršija, Dečani, Bogorodica Ljeviška i Gračanica koje se nalaze na UNESKO listi svetske baštine na poslednjem zasedanju Komiteta za svetsku baštinu u Saudijskoj Arabiji u septembru dobili ogromnu podršku da ostanu u njoj, a to ukazuje da su i dalje ugroženi.
“Ni jednog trenutka se nije otvorilo pitanje da li pripadaju Srbiji. Uz svaki od ovih srednjevekovnih manastira stoji da su u našoj zemlji. To je jasna poruka. Mi smo država ugovornica kada je reč o manastirima na Kosovu”, naglasila je Rastovac Siamašvili.
