Bocan-Harčenko je u intervjuu agenciji Beta kazao da je razumeo da francusko-nemački predlog za rešavanje kosovskog pitanja nije prihvatljiv za Srbiju, jer predviđa neprotivljenje Srbije da Kosovo postane član svih međunarodnih organizacija.
„Za razliku od Rezolucije 1244 SB UN, francusko-nemački plan nije osnov za dugoročno rešenje pitanja Kosova i Metohije. I ovaj plan, kao i svi prethodni, predviđa jednostrane ustupke od strane Beograda, pre svega da Kosovo postane član svih međunarodnih institucija i Ujedinjenih nacija. Francusko-nemački plan u suštini predstavlja međunarodno priznanje nezavisnosti Kosova. Zapad otvoreno insistira da Beograd mora da prizna nezavisnost Kosova“, ocenio je Bocan-Harčenko.
Upitan da prokomentariše stav predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će učestvovati u procesu implementacije francusko-nemačkog predloga, Bocan-Harčenko je rekao da je razumeo da je Beograd „samo spreman“ da nastavi razgovore na osnovu tog predloga.
„Mislim da su za predsednika Srbije samo neke tačke tog plana prihvatljive za razgovor i implementaciju. U svakom slučaju tačke koje predviđaju međunarodno priznanje nisu prihvatljive za Srbiju. Za Zapad je najvažnija tačka koja predviđa članstvo Kosova u međunarodnim institucijama“, rekao je ambasador.
Na pitanje da li bi Rusija u Savetu bezbednosti (SB) sprečila članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama (UN) ukoliko predsednik Vučić prihvati sve tačke francusko-nemačkog plana, Bocan-Harčenko je rekao da će za Rusiju, kao stalnu članicu SB, biti od značaja stav Beograda.
„Predsednik Vučić je na poslednjem zasedanju Skupštine Srbije bio odlučan i jasan u tome da je odbio francusko-nemački plan. Ne znam zbog čega se u pojedinim medijima ističe da bi predsednik Vučić mogao da prihvati taj plan kad je rekao da je on neprihvatljiv za Beograd. Mislim da ne postoji ni najmanja verovatnoća da Srbija prihvati francusko-nemački plan“, istakao je Bocan-Harčenko.
Upitan da precizira da li postoje uslovi pod kojima bi Rusija bila saglasna da Kosovo postane član UN-a, Bocan-Harčenko je rekao da Rusija ne priznaje Kosovo.
„Sada je nemoguće odgovoriti na vaše pitanje, jer niko od nas u ovom trenutku ne zna kako će se konačno rešiti kosovsko pitanje. Kosovsko pitanje biće rešeno u drugim geopolitičkim uslovima koji će nastati nakon okončanja sukoba između zajedničkog Zapada i Rusije. U sadašnjim geopolitičkim uslovima nije moguće dugoročno rešenje za neka otvorena regionalna pitanja, pa ni za Kosovo i Metohiju“, naglasio je ambasador Rusije.
Dodao je da će novi geopolitički uslovi biti rezultat „svih sadašnjih dešavanja“ na međunarodnoj sceni.
„U sukobu Zapada i Rusije, sigurno će pobediti Rusija. Rusija ne vodi rat protiv Ukrajine, već je u sukobu sa Zapadom na teritoriji Ukrajine. Od ishoda tog sukoba zavisiće evropska bezbednost u celini. Ubeđeni smo da će doći do uspostavljanja novog multipolarnog međunarodnog uređenja u kome Zapad neće imati odlučujuću ulogu. Sada Vašington preko francusko-nemačkog plana pokušava da reši kosovsko pitanje, ali u sadašnjim okolnostima to nije moguće“, istakao je Bocan-Harčenko.
Na pitanje zbog čega se Rusija aktivnije ne uključi u rešavanje kosovskog pitanja, ruski ambasador je rekao da je Rusija od prvog dana aktivno uključena u rešavanje tog problema kao stalna članica Saveta bezbednosti.
„Zbog neprijateljskih odnosa između Rusije i Zapada, zajednički format nije moguć, ali Kosovo je i dalje na dnevnom redu Saveta bezbednosti. Konačno rešenje za Kosovo nije moguće bez podrške SB i to je u ovom trenutku najvažnije“, ocenio je Bocan-Harčenko.
Govoreći o političkim odnosima Srbije i Rusije nakon izbijanja rata u Ukrajini, Bocan-Harčenko je rekao da se ti odnosi održavaju na visokom nivou.
„Saradnja sa Srbijom napreduje u svim sferama i postoji dijalog na svim nivoima. Nama je najbitnije da Beograd nije uveo sankcije Ruskoj Federaciji, uprkos pritiscima Zapada. Visoko cenimo nezavisan stav Beograda po tom pitanju. Srbija je okružena članicama EU i NATO i zbog toga smo u jednom periodu imali smetnje u ekonomskoj saradnji, ali u međuvremenu su ti problemi prevaziđeni“, kazao je ambasador Rusije.
Dodao je da je Rusija bila „razočarana“ kada je Srbija glasala za rezoluciju UN-a, kojom se osuđuje „specijalna vojna operacija“ Rusije u Ukrajini.
„Bez obzira na te smetnje, mi nastavljamo s razvojem dobre saradnje sa Srbijom“, naglasio je Bocan-Harčenko.
Upitan da prokomentariše izjavu američkog ambasadora Kristofera Hila da veze Srbije i Rusije slabe iz dana u dan, Bocan-Harčenko je rekao da to nije istina.
„Zapadne diplomate nemaju dokaze za potvrdu svojih teza kada su u pitanju rusko-srpski odnosi. Mi imamo mnogo dokaza da su naši odnosi u razvoju“, rekao je ruski ambasador.
Na konstataciju Bete da predsednik Srbije Aleksandar Vučić u svojim poslednjim obraćanjima javnosti nije isključio mogućnost uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji, Bocan-Harčenko je kazao da Vlada Srbije i predsednik Vučić „za sada imaju tvrd stav“ da se Rusiji ne uvode sankcije.
„Predsednik Vučić se nalazi pod velikim pritiskom zapadnih zemalja, ali za sada mi nemamo nagoveštaja da će Beograd uvesti sankcije Rusiji. Apsolutna većina srpskog naroda je protiv uvođenja sankcija, a zna se da predsednik Vučić pre svega uzima u obzir stav naroda“, rekao je on.
Upitan kakav bi bio odgovor Moskve ako bi Srbija odlučila da uvede sankcije Rusiji, Bocan-Harčenko je rekao da su mnoge zemlje koje su uvele sankcije Rusiji, automatski pretrpele veću ekonomsku štetu nego Rusija.
Na pitanje da li je realno da Srbija ostane neutralna u političkom smislu s obzirom na nove međunarodne okolnosti nakon izbijanja rata u Ukrajini, Bocan-Harčenko je kazao da je taj status potvrđen od strane predsednika Vučića.
„Srbija je već godinu dana neutralna u odnosu na novonastale međunarodne okolnosti i u tom statusu se dobro snašla“, ocenio je ambasador.
Na konstataciju Bete da je, između ostalog, zbog neutralnog statusa zaustavljen evropski put Srbije, Bocan-Harčenko je rekao da se Srbija suočila s dva problema kada su u pitanju evrointegracije.
„Zapad ne prihvata da država koja je kandidat za članstvo u EU ima svoju spoljnu politiku. Unutar EU je jedini izuzetak Mađarska. Zapad od Srbije traži da uvede sankcije Ruskoj Federaciji i da normalizuje odnose s Prištinom pod zapadnim uslovima. Trenutno je za Zapad od prioritetnog značaja da Srbija uvede sankcije Rusiji, kako bi se prekinulo tradicionalno prijateljstvo između naše dve zemlje“, zaključio je ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko.
(Beta)
