Sada kada se sve sleglo, možemo da u laganom ritmu analiziramo šta se trenutno dešava Alkarasu, osvajaču dva Grend slema ove sezone (Rolan Garos i Vimbldon).
Neretko se zaboravlja koliko je Španac još mlad i da mu je tek 21 godina, a da je najuspešniji teniser u istoriji u tim godinama.
Usponi i padovi mogući su i očekivani svakome – imali su ih čak i Đoković, Federer i Nadal kada su bili na vrhuncu – tako da Alkarasov debakl protiv Botika van de Zandšulpa u drugom kolu US opena nije tako strašan sam po sebi.
Gubila je i “Velika trojka” od raznih Istomina, Rosola, Darsisa i sličnih – uz dužno poštovanje prema njima – pa je uspevala da se vrati na pobednički kolosek uglavnom ekspresno.
Ipak, neke stvari postaju simptomatične i dešavaju se drugu godinu zaredom, pa da bacimo pogled…
Situacija koja se Alkarasu desila 2023. godine deluje da mu se dešava ponovo, a glavni junak iste je Novak Đoković.
Pre godinu dana Alkaras je pobedio Đokovića u finalu Vimbldona, a onda je nekoliko nedelja kasnije izgubio od njega u finalu Sinsinatija u veoma napetom meču.
Karlitos je imao meč loptu za 2-0, a onda izgubio i briznuo u plač – i posle toga ništa više nije bilo isto.
Šest meseci nakon tog finala, Španac nije uspeo da uđe ni u jedno finale, a igra mu je bila neprepoznatljiva.
Na kraju se jeste vratio u ritam, osvojio je Indijan Vels, a zatim Rolan Garos i Vimbldon, na kojem je konačno prvi put izgledao kao onaj Alkaras koji pretenduje da se umeša u neke rekorde “Velike trojke”.
I onda… Groundhog Day.
Nakon što je i ove sezone pobedio Đokovića u finalu Vimbldona, nekoliko nedelja kasnije je usledio novi meč visokog naboja na najvišoj sceni, ovog puta sa još većim ulogom – finale Olimpijskih igara.
A scenario – isti. Ponovo je Alkaras igrao dobro, ponovo je imao dobru šansu da pobedi, ali je Đoković odigrao jedan od najboljih mečeva u skorijem periodu svoje karijere.
I sada je Karlos ponovo plakao, potpuno se ispraznio i…
Još nije prošlo šest meseci, odigrana su samo dva turnira posle Pariza, ali deluje da je Španac ponovo “potonuo” kao i pre godinu dana.
Poraz na startu Sinsinatija od Gaela Monfisa, a onda u drugom kolu US opena od Botika van de Zandšulpa.
I ponovo je razlog loših rezultata isti – brutalan emotivni peh protiv Đokovića.
Alkaras nakon odlaska iz Njujorka ima vremena da se regrupiše, napravi pauzu, vidi da li je išta naučio od prošle godine i ne dopusti sebi da toliko padne.
Sudeći po izjavama sa konferencije za medije posle poraza od van de Zandšulpa, deluje kao da je barem svestan da više ne može pod istim izgovorima da pravi iste greške.
“Posle svakog ovakvog meča uvek sam govorio isto: da moram da naučim iz ovoga, da moram da razmislim… I sada gledam, ja se ne menjam. To je problem”, rekao je Alkaras i dodao:
“Ako ću da sedim ovde posle mečeva u kojima nisam mogao da se izborim sa emocijama i govoriti da sad moram da razmislim o tome, da naučim iz toga – onda se nikada neću promeniti”.
* Ovo nikad nismo videli od Alkarasa VIDEO
Šta je sledeće za Alkarasa može da pokaže samo vreme.
Kroz i dalje veoma mladu karijeru dosta puta je padao zbog emocija, ali je pokazivao da zna i da se snađe u najgorim trenucima i da bude najbolji kada je to najpotrebnije.
Prilikom svakog njegovog obraćanja videlo se da su mu ciljevi najveći i da je surovo posvećen – neki bi rekli opsednut time da bude najbolji, pa čak i najveći svih vremena kada se sve okonča.
Problem za njega je što sada kreće sezona brze podloge u dvorani, koja mu je statistički najgora. Prvo idu neki manji turniri, pa Peking (500), Šangaj (1.000), a onda i Pariz (1.000) i Završni turnir u Torinu.
I da ne osvoji ništa do kraja sezone, odnosno da se scenario iz prošle godine obistini i ove, sezona sa dve Grend slem titule svakako neće biti neuspešna za Španca, ali kada se zovete Karlos Alkaras – ovakve stvari ipak ne smeju da vam se dešavaju u kontiuitetu.
B92.
