Snažan gas staklene bašte, metan, nekontrolisano curi iz pukotina na dnu Antarktičkog okeana, a novi izvori otkrivaju se „zapanjujućom brzinom“, upozoravaju naučnici. Ovo otkriće izaziva strah da su prognoze budućeg globalnog zagrevanja možda ozbiljno potcenjene.
Ispod morskog dna širom sveta vekovima su se skrivali ogromni rezervoari metana. Taj nevidljivi, ali izuzetno snažan gas staklene bašte povremeno se oslobađa kroz pukotine na dnu mora, stvarajući niz mehurića koji se uzdižu ka površini okeana.
O tim podmorskim „ventilima“ metana ne zna se mnogo – ni koliko ih ima, ni koliko gasa zapravo dospeva u atmosferu, ni koliko ga razgrađuju mikroorganizmi koji se njime hrane. Ipak, naučnici žele da ih bolje razumeju, jer metan u prvih 20 godina u atmosferi zadržava oko 80 puta više toplote od ugljen-dioksida.
Izvori metana
Antarktički izvori metana spadaju među najmanje istražene na svetu. Zbog toga je međunarodni tim naučnika započeo istraživanje koristeći brodske akustične sonde, daljinski upravljana vozila i ronioce u Rosovom moru, na dubinama od 5 do skoro 240 metara.
Rezultati su ih šokirali. Otkrili su više od 40 aktivnih izvora metana u plitkim delovima mora, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications. Mnogi od tih izvora pojavili su se na mestima koja su ranije već bila detaljno istražena, što znači da su novi i da ukazuju na „temeljne promene“ u načinu na koji se metan oslobađa u tom području.
Takvi izvori u svetu nisu retkost, ali na Antarktiku je do sada bio poznat samo jedan aktivan, kaže morska biologinja Sara Sibruk iz organizacije Earth Sciences New Zealand. „Nešto što se smatralo retkim sada postaje uobičajeno“, izjavila je za CNN.
Iako je svako novo otkriće izazvalo uzbuđenje, to se brzo pretvaralo u zabrinutost. Naučnici strahuju da bi ovi izvori mogli u kratkom vremenu ispustiti velike količine metana u atmosferu – što bi ih pretvorilo u izvor planetarnog zagrevanja koji još uopšte nije uračunat u klimatske modele.
Pored toga, metan može imati lančane posledice po morski život, jer menja sastav vode i količinu dostupnog kiseonika.
Zašto se metan baš sada oslobađa?
Još uvek nije potpuno jasno, ali stručnjaci sumnjaju da je razlog klimatska kriza. Na suprotnom kraju sveta, na Arktiku, već je zabeleženo pojačano ispuštanje metana zbog topljenja leda, rasta temperatura i promena nivoa mora. To stvara opasan začarani krug: zagrevanje povećava količinu metana, a metan dodatno ubrzava zagrevanje.
Naučnici se već sledeće nedelje vraćaju na Antarktik na dvomesečno istraživanje kako bi detaljnije analizirali nove izvore.
„Metan je velika nepoznanica – njegova koncentracija raste u atmosferi, a još uvek ne znamo tačno zašto“, kaže Endru Turber, profesor morske biologije sa Univerziteta Kalifornija u Santa Barbari. „Antarktik krije ogromne rezerve metana. Ako se planeta nastavi zagrevati, ovo područje moglo bi se pretvoriti iz prirodne laboratorije u epicentar opasnosti.“
„Ti izvori su poput opasne životinje. Zadivljujući su za proučavanje, ali s njima se mora postupati veoma oprezno, jer mogu postati izuzetno destruktivni ako ih potcenimo.“
