Finska, najnovija članica NATO-a, pomno prati ruske vojne aktivnosti u blizini granice Alijanse, potvrdio je zamenik načelnika finske vojske, general-pukovnik Vesa Virtanen, prenosi Newsweek.
Podsetimo, Finska je pristupila NATO-u 2023. godine, nakon što je Rusija započela invaziju na Ukrajinu, čime je, zajedno sa Švedskom, prekinula svoju dugogodišnju neutralnost u zamenu za bezbednost koju pruža vojni savez. Finska sa Rusijom deli više od 1.300 kilometara kopnene granice, a u 19. veku bila je deo Ruskog carstva.
Zemlje NATO-a na istočnom krilu mesecima upozoravaju na sve veću pretnju iz Rusije, posebno ako deo vojnika trenutno angažovanih u Ukrajini bude premešten prema granicama Saveza. Već su zabeleženi brojni ruski napadi koji ne prelaze prag otvorene agresije, poput sajber napada i sabotaža ključne infrastrukture.
Šta se dešava?
Prema rečima generala Virtanena, pre 2022. godine Rusija je uz finsku granicu držala oko 20.000 vojnika raspoređenih u četiri brigade. Danas, tvrdi on, Moskva ubrzano gradi novu vojnu infrastrukturu i dovodi dodatne snage u to područje. „Vidimo da Rusija reorganizuje svoje jedinice i povećava vojno prisustvo čim za to ima priliku“, rekao je Virtanen za nemački Die Welt.
Krajem 2022. tadašnji ruski ministar odbrane Sergej Šojgu najavio je veliku reorganizaciju ruske vojske i povećanje broja vojnika. Deo tog plana uključivao je podelu Zapadnog vojnog okruga, koji se graniči sa istočnim krilom NATO-a, na Moskovski i Lenjingradski okrug, kao i povećanje ukupnog broja pripadnika vojske. Promene su stupile na snagu u junu 2024.
Kada je Finska pristupila NATO-u, ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je obnova Lenjingradskog vojnog okruga direktna posledica širenja Saveza na granici sa Rusijom. Ulaskom Finske, NATO je udvostručio dužinu svoje kopnene granice sa Rusijom.
Prema stručnjacima, podela bivšeg Zapadnog vojnog okruga omogućava Rusiji efikasnije vojne pripreme prema baltičkim i skandinavskim članicama NATO-a. „Na taj način Rusija može uspostaviti efikasniju vojnu poziciju prema članicama Saveza u Baltiku i Skandinaviji“, zaključuje Nik Rejnolds iz britanskog instituta RUSI.
Strah od preraspodele vojske
Prema američkom tink-tenku Institute for the Study of War, ruski Zapadni vojni okrug je pod velikim pritiskom jer mora istovremeno voditi rat u Ukrajini i održavati snage na istočnom krilu NATO-a.
Estonski ministar odbrane Hano Pevkur je u novembru za Newsweek upozorio da će, ako se sukobi u Ukrajini okončaju, ruske snage koje su sada angažovane na frontu postati dostupne za premeštanje na druge pravce. „To znači da će ruska vojska imati stotine hiljada slobodnih vojnika koje će Putin moći da rasporedi u našoj blizini“, rekao je Pevkur.
Zamenik načelnika finske vojske Vesa Virtanen istakao je da će brigade koje su ranije bile raspoređene uz granicu s Finskom prerasti u četiri do pet divizija, uključujući i vojni korpus i pomoćne jedinice. „U budućnosti će tamo biti više vojnika nego pre rata u Ukrajini“, dodao je.
Estonska obaveštajna služba izvestila je da su ruske reforme Lenjingradskog vojnog okruga prošle godine dovele do formiranja 44. vojnog korpusa i 69. motorizovane pešadijske divizije blizu Estonije, koje su brzo poslate u Ukrajinu. Trenutno se formira i 68. motorizovana pešadijska divizija. „To pokazuje sposobnost Rusije da u relativno kratkom vremenu stvori velike vojne formacije“, navodi estonska služba.
Vojni korpus će trajno biti raspoređen blizu Finske, a broj ruskih vojnika u tom području mogao bi se udvostručiti ili utrostručiti u odnosu na stanje pre rata u Ukrajini, izjavio je u januaru šef finske vojne obaveštajne službe Pekka Turunen za Reuters.
Mine, prepreke, ograde…
Baltičke zemlje – Letonija, Litvanija i Estonija – pojačale su odbranu na granicama sa Rusijom postavljanjem mina i protivtenkovskih prepreka, dok je Poljska započela izgradnju tzv. „Istočnog štita“ vrednog više od 2,5 milijardi dolara, što Varšava opisuje kao najveću operaciju jačanja istočne granice NATO-a od 1945. godine.
Finska je u februaru 2023. započela gradnju ograde duge oko 200 kilometara duž granice s Rusijom, a radovi bi mogli da traju do četiri godine, saopštila je finska granična straža.
Finski javni servis YLE je u januaru objavio da satelitski snimci pokazuju širenje ruskih vojnih objekata blizu Finske, ali da se to područje i dalje uglavnom koristi za podršku ruskoj vojsci u Ukrajini.
Rusija stalno testira član 5.
Početkom maja 2024. general Janne Jaakkola, komandant finske vojske, rekao je za Reuters da je „uvek moguće“ da Rusija testira savezničku obavezu iz člana 5. NATO-a, koji nalaže da članice pomažu svakoj napadnutoj zemlji odgovarajućim merama.
„Ako preduzmemo ispravne korake i održimo jedinstvo, smatram da je napad malo verovatan“, izjavio je Jaakkola.
Jedinstvo Saveza tokom protekle godine bilo je pod pritiskom, naročito zbog bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa. Iako su visoki zvaničnici njegove administracije tvrdili da SAD ostaje posvećen NATO-u, od evropskih članica se tražilo znatno povećanje budžeta za odbranu, dok se Vašington sve više fokusira na indo-pacifički region.
Bela kuća je takođe ublažila odnose s Kremljom, što je izazvalo zabrinutost među NATO zemljama u blizini Rusije koje bi se oslanjale na američku vojnu pomoć u slučaju ruskog napada.
Zamenik finskog vojnog načelnika Virtanen rekao je da Rusija stalno testira član 5, ali da ne očekuje „nikakvu neposrednu pretnju ili napad“. „Moguće je, ali nije verovatno“, dodao je.
Moskva se uglavnom oslanja na informacione napade, ometanje GPS signala, sajber napade i podsticanje masovnih migracija, što su sve taktike hibridnog ratovanja – metode koje Rusija uspešno koristi za destabilizaciju protivnika bez otvorenog sukoba.
„Vidimo stalni i rastući niz hibridnih napada ili incidenata usmerenih protiv zemalja NATO-a“, rekao je u januaru u Evropskom parlamentu Džejms Apataraj, zamenik generalnog sekretara NATO-a za inovacije, hibridne i sajber pretnje. Rusija je „glavni akter“ u tim aktivnostima.
Prethodni komandant NATO-ovog Višenacionalnog korpusa Severozapad, general-pukovnik Jirgen-Joakim fon Sandrart, izjavio je za Newsweek krajem prošle godine da Rusija ima „više opcija za testiranje kohezije Saveza“.
Zaista volim vaš portal i radio. Molba da za ovakve članke napišete izvor.
Poštovani,
naveden je izvor, ako ste dobro pročitali članak. Stoji Vam u poslednjoj rečenici.