Mnogi od nas komentarišu hranu na različite načine u prisustvu deteta, bez previše razmišljanja. Ipak, određene rečenice vezane za namirnice i obroke mogu ostavi negativan efekat na dete i spreče ga u razvijanju zdravog odnosa sa hranom, pa je bolje da se suzdržite od sledeće četiri rečenice.
Deca često imaju veoma specifične želje i preference kada je u pitanju hrana, tako da roditelji uvek pokušavaju da im daju smernice, da ih uče o zdravim i nezdravim namirnicama, da im pomognu da razviju dobre navike u ishrani… Međutim, nekada i ono što kažete iz najbolje namere može da ima poptuno suprotan efekat, poput sledećih rečenica:
Ta hrana nije dobra/zdrava za tebe
Treba izbegavati donošenje presude o hrani koju dete jede i govoriti da je “dobra” ili “loša”. Mala deca žive u svetu između dobrog i lošeg, pa ove vrste opisa mogu da shvate veoma ozbiljno, toliko da u kasnijim godinama mogu osećati krivicu ako žele/konzumiraju “loše” stvari.
Umesto da opisujete hranu na ovaj način, pokušajte sa pristupom bez osuđivanja i zapamtite kakvu težinu nosi određena izjava. Na primer, često omalovažavani ugljeni hidrati obezbeđuju gorivo, koje je potrebno detetovom telu koje raste, a masti pomažu telu da apsorbuje određene vitamine, pa ovo ne bi trebalo da budu “loše” stvari.
Takođe, ako vaše dete ima sklonost ka, recimo slatkišima, takođe je u redu da mu tu hranu jednostavno učinite nedostupnom, da kažete nešto poput: “To danas nije na meniju, imaćemo ga u utorak.”
Uf, porastao mi je stomak od svega što sam pojeo/la
Ako ste skloni da negativno govorite o svom telu ili čak o telu vašeg deteta, posebno u vezi sa hranom, makar bila šala, važno je uzeti u obzir uticaj koji ovakve reči imaju na njega.
Dete koje uvek sluša roditelje koji se žale na svoje telo i ustručavaju od određene hrane može da počne da se oseća kao da treba da radi isto, što može biti vrlo loše za razvoj njegovog samopouzdanja, posebno kada nastupi pubertet.
Ako pojedeš povrće sa tanjira, dobićeš slatkiš
Koliko god vi očajnički želeli da vaše dete pojede svo povrće sa tanjira, obećavanje nagrade nije rešenje. Hrana ne bi trebalo da bude mito, jer im na taj način govorite: “Znaš, nije dobro i zabavno jesti povrće, a i ja znam da je to povrće toliko loše, da ti obećavam nagradu ako sve pojedeš!”
Tako se u deci samo smanjuje želja za konzumiranjem zdravije hrane, a povećava se želja za (uglavnom nezdravom) nagradom.
Slično tome, ne želite da ohrabrujete decu da pojedu ceo tanjir hrane samo da bi dobili dezert. Na ovaj način će dete u budućnosti uvek želeti i očekivati dezert kada pojede svu hranu, pa neće umeti da prepozna osećaj sitosti ili mučnine.
Ne možeš sada da grickaš, sad će večera
Iako mnogi odrasli mogu dobro da funkcionišu kada konzumiraju tri obroka dnevno, nije realno očekivati isto za dete.
Mala deca, posebno ona mlađa od 5 godina, imaju brži metabolizam od odraslih i stoga brže sagorevaju kalorije i moraju da “dopune gorivo”.
Osim što je deci neophodno da redovno jedu, na ovaj način će da nauče da slušaju svoje telo, znaju šta mu treba i lakše će da prepoznaju svoje fiziološke potrebe. Ako se tokom odrastanja često postavlja strogo ograničeno vreme kada im je “dozvoljeno” da jedu, umesto da konzumiraju hranu (ili barem malu užinu) ako su gladna pred glavni obrok, to se može negativno odraziti na njihove buduće navike u ishrani.
RTbalkan.
